Page 856 - index
P. 856
шањем представља повод за многе недаће коje су тада потресале Цар ство (Записки гр. Н. П. Игнатьева, X, 430). О Митхад-паши видјети и занимљиву студију Фадејеве (К характеристике общественно-поли тических взглядов Ахмета Мидхад-пашы, Сборник „Арабские страны", Москва 1973).
177. Извјештај из Будимпеште упућен 19/31. V 1876, а у Петро град приспио 27. V/8. VI 1876, гдје je у Архиви Министарства заведен под бр. 807.
Од краја седамдесетих година Аустро-Угарска ступа на пут ца- ринског протекционизма (H. Benedikt, Die wirtschaftliche Entwicklung in der Franz-Joseph Zeit, Wien—München 1958, 107, 136), да би ce на тај начин заштитила од нарастајуће конкуренције развијених капита- листичких држава (Die Frage Finanzkapitals in der ôsterreichisch-Unga- rischen Monarchie 1900—1918, Bukarest 1965, 9). Но, и поред тога, Мо нархии се тешко било истргнути испод контроле њемачког капитала, који ће од окончања француско-пруског рата (1871) све више да по- казује тенденцију за експанзију ка Истоку (Б. М. Туполев, Экспанзия германского империализма в юговосточной Европе в конце XIX—на чале XX в, Москва 1970, 41).
178. Извјештај упућен из Будимпеште 19/31. V 1876, а у Петро град приспио 27. V/8. VI 1876, гдје je у Архиви заведен под бр. 809.
179. Извјештај из Будимпеште експедован 19/31. V 1876, у Мини- старству примљен 29. V/10. VI 1876. и заведен под бр. 810.
Иако je јавно мњење у Европи много очекивало од берлинских одлука министара тројецарског савеза (Голос, С. Петербург, 4/16. V 1876, 123), показало се да таква надања нијесу била оправдана. Као што je познато, на инсистирање Горчакова, текст берлинског мемо рандума je одмах предат представницима Енглеске, Италије и Фран цуске у Берлину, а барон Жомини je чак тражио да се истовремено једна копија преда и отоманском амбасадору (Documents français, 50, 52). Аустро-утарски министр иностраних послова je био задовољан текстом меморандума, сматрајући да су у њему нашле мјесто све идеје изложене у његовој нота (М. Вукчевић, Црна Гора и Херцего- вина, 262), па je због тога енергично одбијао сваки приједлог који je ишао за тим да се устаницима у Херцеговини и Босни чине нови уступци (А. Веет, Die orientalische Politik Osterreichs seit 177, Prag— Leipzig 1883, 644).
180. Извјештај je из Будимпеште упућен 19/31. V 1876, y Мини- старство приспио 29. V/10. VI 1876, a y Архиви заведен под бр. 811.
Видјети објашњење дато уз докуменат бр. 172.
181. Извјештај стављен на увид Александру II у Емсу 19/31. V 1876, приспио у Министарство 27. V/8. VI 1876, гдје je у Архиви заве
ден под бр. 812.
182. Извјештај у Емсу показан императору Александру II (19/31. V 1876), затим прослијеђен Министарству, гдје je приспио 27. V/8. VI 1876. и тамо заведен под бр. 813.
О дјелатности генерала Черњајева, о којој je ријеч у овом Но- виковљевом извјештају, видјети писмо Черњајева И. С. Аксакову са краја априла 1876, објављено у Зборнику о ослобођењу Бугарске. По- себно обратити пажњу на зналачки састављене коментаре уз ово Чер- њајевљево писмо (208—210).
854
