Page 854 - index
P. 854
164. Овај извјештај je стигао 7/19. V 1876, под бр. 716, а прет- ходно стављен на увид императору.
165. Заједно са једним анексом, Игњатјевљев извјештај прим- љен 7/19. V 1876. и заведен под бр. 719. Текст извјештаја стављен на увид императору.
166. Извјештај заведен под бр. 748. и стављен на увид импера тору 17/29. V 1876.
167. Текст берлинског меморандума, као што je познато, достав лен je 1/13. V 1876. представницима Енглеске, Француске и Италије у Берлину с молбом да га одмах прослиједе својим владама.
Редактори Посебног додатка Зборника докумената о руско-тур- ском рату, одакле je овај текст преузет, послужили су се у свом из- дању оним текстом који се чувао у Војно-научном архиву (Одјељак за тајне документе, No 1, 2—6). Текст меморандума, као што je по знато, објавио je и Кељин у збирци Руско-њемачки односи (Красный архив, 1, Москва 1922, 40—49) у верзији на француском и руском језику.
На берлинском састанку отпор аустро-угарског министра иностра- них послова Андрашија против даљих обећања устаницима био je више него „тврдоглав" (Beer A., Die orientalische Politik Osterreichs seit 7774, Prag—Leipzig 1883, 644). И, заиста, Андрашијев ycnjex y
Берлину био je потпун (Видјети о томе код Вукчевића, 262).
168. На маргини ове повјерљиве депеше Орлову Александар II ставио je своју уобичајену ознаку о сагласности са њезиним садржа- јем — „Быть по сему."
169. Извјештај je примљен у Министарству 12/24. V 1876, заве ден под бр. 740. Извјештај je показан императору Александру II у Емсу 7/19. V 1876.
Y мају 1876, по налогу књаза Николе, допутовао je у Берлин предсједник црногорског сената војвода Божо Петровић, гдје je ми- нистрима тројецарског савеза требало да преда књажев меморандум о стању у Херцеговини и црногорски приједлог о реформама (P. Јо- вановић, Политички односи Црне Горе и Србије, 268).
170. Извјештај je примио Александар II у Емсу 11/23. V 1876, а у Архиви Министарства заведен 17/29. V 1876, под бр. 757.
Кад je изгледало да ће Европа наћи начин да се постигне спора- зум између Турске и устаника, споразум који би обухватио и рије- шио Портине спорове и са Црном Гором и Србијом — дошло je изне- нада до промјене у врховима отоманске администрације. Готово исто- времено одиграли су се крвави обрачуни у Бугарској. Видјети о томе код Татишчева (309 и даље).
171. Извјештај примљен 17/29. V 1876, а у Регистратури заведен под бр. 762. На првој страници примједба Горчакова: »Tout ce qu’il dit nous était déjà connu«.
Y Лондону ce са великим подозрењем коментарисао факат да силе тројецарског савеза одлучују о најважнијим проблемима Истока без учешћа британског кабинета. Сам „позив" да се тако важне одлу- ке прихвате од стране три европске државе, ван тројецарског савеза, вријеђао je понос представника Британије (Чубриловић, Босански устанак, 165). Таква схватања саопштио je Дизраели лично Шува
852
