Page 858 - index

Док су трајали разговори о привременом одлагању предаје тек­ ста берлинског меморандума Порти, Бизмарк je чинио покушаје да се покуша споразумјети са владом Велике Британије (Die Grosse Ро- litik, II, 227). Он je, изгледа, био спреман, како то неки аутори запа- жају, да изврши неке измјене у тексту меморандума, уколико бри- танска влада изрази жељу да га прихвати (Кожухоров К. Д., Историч­ ная? вопрос и Блгария 1875—1878, Дипломатичиские студии, София
1929, 102).
192. Александар II je добио у Емсу (25. V/6. VI 1876) Убријев из- вјештај. Извјештај je у Министарство приспио 31/12. VI 1876, гдје je у Архиви заведен под бр. 865.
193. Шпејеров извјештај заведен je у Архиви под бр. 910 (5/17. VI 1876). На маргини je, како изгледа Горчаковљевом руком, означе­ но да се извјештај упућује на увид Губастову.
Y Скадарском вилајету прилике су се сваким даном погоршава- ле, а отоманске власти су мало водиле рачуна о нарастајућем нера- сположењу становништва, које je подстицао и добрим дијелом изази- вао притисак војних власти коje су стално расписивале нове и нове реквизиције. Свако je био убијеђен да je рат на прагу (Шпејер Игња- тјеву, Скадар 11/23. V 1876, 51).
194. На маргину ове депеше император je ставио: „Быть по сему."
195. Александар II добио овај извјештај у Емсу 28. V/9. VI 1876. Извјештај затим прослијеђен Министарству, гдје je приспио 2/14. VI 1876. и заведен под бр. 897.
Горчаков je своје гледиште о положају ствари на Истоку изнио и у писму упућеном грофу Шувалову почетном јуна, истичући да Русија не жели ништа више осим status quo на Балкану са „ствар- ним" побољшањем услова за живот балканском становништву које je устало против насиља отоманске администрације (Горчаков Шу­ валову, 2. VI 1876, Татищев, 310).
196. Убријев извјештај стављен на увид Александру II у Емсу 28. V/9. VI 1876, а у Министарство извјештај приспио 2/14. VI 1876, гдје je заведен под бр. 898.
197. Александар II добио Убријев извјештај у Емсу 28. V/9. VI 1876. Извјештај затим прослијеђен Министарству, гдје je приспио 2/14. VI 1876. и у Архиви заведен под бр. 899.
Бизмарк je био посебно подозрив према књазу Горчакову; њега je нервирало Горчаковљево „оштроумље", како je то и истакао у ра­ зговору са енглеским послаником лордом Раселом у мају 1876 (G. Непо- taux, Histoire de la France contemporaine 1871—1900, t. I, Paris, s. d, 501—502). Без обзира на то што je Бизмарк покушавао да се званич- ној Британији представи као државник који не би имао ништа против тога да Енглеска извуче неке користи из покренутог источног пита- ња (Die Grosse Politik, II, 227, Билов Минстеру, 4. I 1876), ипак je даро­ вита канцелар губио из вида чињеницу да су и у Лондону и у Петро­ граду увијек са неповјерењем гледали на његова политичко-стратешка домишљања.
О гледиштима британских владајућих кругова о насталој ситу­ ации на Истоку почетном јуна 1876. видјети резоновања лорда Дер- бија, саопштена у писму лорду Лофтусу 2. јуна 1876 (Татицев, 319).
856