Page 857 - index

183. На првој страници депеше Александар II ставио ознаку своје сагласности са садржајем — „Быть по сему."
184. Извјештај стављен на увид императору у Емсу 21. V/2. VI 1876, у Министарство стигао 27. V/8. VI 1876, гдје je заведен под бр. 837.
185. И на овој депеши се налази императорова ознака — „Быть по сему."
186. Игњатјевљев извјештај император примио у Емсу 25. V/6. VI 1876, а затим извјештај прослијеђен Министарству, гдје je приспио 31. V/ 12. VI 1876. и заведен под бр. 859.
187. Извјештај примљен 27. V/8. VI 1876. и заведен под бр. 842. Уз извјештај се налази и један прилог.
Дизраелијев одговор одјекнуо je и у нашим земљама. Почеле су да ничу наде да ће ток догађаја у Турској окренути на „добро" (Никола I, Мемоари, 293). У ствари, како књаз Никола с правом исти­ не, званични кругови у Великој Британији су и на тај начин жељели да омету руски утицај на Истоку, а да хришћанско становништво под османском владавином и даље оставе на милост и немилост отоман- ској администрации (293).
188. Извјештај упућен из Будимпеште 25. V/6. VI 1876, у Мини­ старство приспио 31. V/12. VI 1876, а у Архиви заведен под бр. 872.
Догађаји у Цариграду изазвали су различите коментаре у европ- ској јавности. Чак je руски „Голос", непосредно по пријему првих ви- јести из отоманске пријестонице, изражавао наду да ће ова збивања позитивно дјеловати на даљи ток догађаја на Истоку (Голос, С. Пе­ тербург, 20. V/l. VI 1876), док je руски генерални консул у Дубров­ нику изражавао мишљење да се приближава тренутак кад ће Србија и Црна Гора бити принуђене да се окрену „чело у чело" према Тур- ској (Јонин Горчакову, Дубровник 27. VI 1876, Освобождение Болга­ рии, I, 262—267).
189. Из Будимпеште извјештај послат 25. V/6. VI 1876, а у Мини­ старство стигао 31. V/12. VI 1876, гдје je у Архиви заведен под бр. 873.
Претпостављајући да ће се са берлинским меморандумом сагла- сити италијански и британски кабинети, француска влада je 2/14. маја 1876. дала своју сагласност на „приједлоге" сила тројецарског са- веза (Documents diplomatiques français, 1871—1914, Paris 1929, 52—53).
190. Извјештај упућен 25. V/6. VI 1876, a y Канцеларију стигао 31. V/12. VI 1876, гдје je y Архиви заведен под бр. 875.
Као што je из литературе познато, војвода Божо Петровић није успио да преда књажев меморандум министрима спољних послова у Берлину, па je стога отпутовао за Пешту, у нади да ће му тамо поћи за руком да га преда Андрашију. Неуспјех Петровићеве мисије увјерио je црногорског владара у неопходност да у савезу са Србијом на бој- ном пољу покуша ријешити све спорове са Турском (Записи V, Цетиње 1929, 99; Р. Јовановић, Политички односи Црне Горе и Србије, 269).
191. Убријев извјештај стављен на увид Александру II у Емсу 25. V/6. VI 1876,, a у Министарство приспио 31. V/12. VI 1876, гдје je y Архиви заведен под бр. 864.
855