Page 843 - index

68. Копија ове депеше прикључена je матерщалима везаним за извјештај Новикова Горчакову бр. 46.
69. Извјештај добијен 29. П/12. III 1876. и у Архивы Министар- ства заведен под бр. 324. На насловној страницы руком Игњатјева за- биљежено „(Ис)“.
70. Копија ове депеше прикључена je Новиковљевом извјештају бр. 46.
Сљедећег дана (19. II/2. III) упутио je Јонин нову депешу, у којој je на првом мјесту истакао чињеницу да му je књаз Никола послао телеграмско саопштење о погоршању прилика на устаничком под- ручју, због чега ће Црна Гора и Србија бити принуђене да дјелују брзо и заједнички, будући да су њихови национални интересы иден­ тичны са „интересима узбуњеног становништва". Саопштавајући ова- кво гледиште, књаз Никола je, истовремено, изразио наду да акција Србије и Црне Горе неће омести дипломатске подухвате великих сила (Исто, 392).
71. Игњатјевљев извјештај добијен 25. П/8. III 1876, заведен под бр. 323, а са садржајем упознат и император.
Подаци о броју избјеглица из Босне и Херцеговине доста су не- уједначени. Y извјештају од 4/16. III 1876, бр. 89. спомињу се нешто другачији подаци.
О броју избјеглица из Босне и Херцеговине видјети и у зборнику о ослобођењу Бутарске (Освобождение Болгарии'). Обратите такође пажњу на занимљиву расправу В. Н. Кондратјеве (Видјети напомену
уз докуменат бр. 92).
72. Новиковљев извјештај примљен 23. П/6. III 1876. и заведен под бр. 309, а са садржајем упознат и император.
Име Г. Веселицког Божидаревића ушло je у историју босанско- херцеговачког устанка већ од његовог почетка. Још од оснивања ме- ђународног комитета у Паризу, у августу 1875, Веселицки-Божидаре- вић, иначе Херцеговац по рођењу, отпочео je са радом на прикупља- н>у материјалне помоћи за своје побуњене сународнике (G. Weselitski- -Bojidarevich, Dix mois da ma vie 1875—76, Paris 1929), да из Дубров­ ника, одакле je, углавном± дјеловао, често путује до Цетиња и до Бео- града ради организовања помоћи за устанике. V разговорима које je Божидаревић имао са руским државним канцеларом почетком 1876. изнио je приједлог да би Херцеговини требало дати аутономију (Кра-
сић, Устанах у Босни, 41). Говорећи о дјелатности Веселицког-Божи- даревића, редакција „Новог Времена" истине да je у разговору Божи- даревића са Горчаковой руски државни канцелар изјавио да у слу- чају да устаници одбију препоруке Андрашијеве ноте неће моћи даље да рачунају на подршку Русије. Руски канцелар je тада покушао да употријеби све аргументе како би убиједио Божидаревића у потребу напора за прекраћивање даљег крвопролића (Новое Время, С. Петер­ бург 26. 1/7. II 1876, 25). По упутствима Горчакова, Божидаревић je имао и сусрет са Андрашијем ради договора о умирењу устаника (Чу- бриловић, Устанах у Босни, 119). Дајући Божидаревићу упутства за разговоре са Андрашијем, Горчаков je сматрао, како истине и Чубри- ловић (119), да ова сугестија може бити протумачена као знак добре воље петроградског кабинета. Ипак, како се то види из посебног из- вјештаја који je Новиков послао Горчакову (АВПР, К-126, Новиков— Горчакову, 20. П/3. III 1876, 44), Андраши je према Божидаревићу остао потпуно неповјерљив. То неповјерење није могла поколебати ни интервенција Новиковљева.
841