Page 845 - index

форме предвиЬене султановим ферманом „никад" неће бити оства- рене у њиховим крајевима (АВПР, ПК-2408, Шпејер Игњатјеву, Ска- дар 24. II/7. III 1876, 19).
79. Са фотокопије се не може установити кад je Јонинов извје- штај примљен у Министарству, сем што ce разазнаје да je у Реги- стратури пагиниран бројевима 55—63.
80. Извјештај примљен 4/16. III 1876, заведен под бр. 378. и став- љен на увид императору.
Почетном марта 1876. генерал Родић се састао са неколико уста- ничких првака, покушавајући да их придобије за препоруке своје владе, али у томе није успио (Чубриловић, Босански устанак, 122). Ње- гову акцију су добрим дијелом омели руски генерални консул у Ду­ бровнику Јонин и Г. Веселицки-Божидаревић. То je Родића натјерало да се послужи и другим средствима, па je почео да нуди мито уста- ничким вођама и устаницима (122).
81. Новиковљев извјештај примљен je у Министарству 4/16. III 1876, заведен под бр. 379 и стављен на увид Александру II.
82. Извјештај примљен 12/24. IV 1876. и у Архиви Министарства заведен под бр. 546. На првој страници забиљежено — »Ad acta!« Од овог извјештаја направљен je и резиме који je из руског посланства у Цариграду упућен надлежним дипломатским органима.
83. Убријев извјештај добијен 1/13. III 1876, заведен под бр. 362, а са садржајем упознат Александар II.
84. Новиковљев извјештај прнмљен у Министарству 4/16. III 1876, заведен под бр. 380. и стављен на увид императору.
85. V Министарству je Новиковљев извјештај примљен 4/16. III 1876, заведен под бр. 381 и показан императору.
86. Извјештај примљен 4/16. III 1876, заведен под бр. 382 и став- л>ен на увид Александру II.
Под истим датумом, а под бр. 52, Новиков je послао Горчакову и извјештај о нередима у Крагујевцу, па због посебног значаја за унутрашњу историју Србије на почетку 1876. доносимо неке његове фрагменте:
»... Le mouvement a porté essentiellement un caractère socialiste en empruntant à la Commune de Paris jusqu’à ses manifestations exté­ rieures. A la faveur de la nouvelle loi électorale que M. Ristitch lui-même considère comme trop radicale et dangereuse dans son application, des étudiants, des artisans et des ouvriers en armes s'emparèrent de l’Hôtel de ville, en chassèrent les conservateurs et y firent les élections com­ munales à leur profit exclusif. Enhardie par ce succès, la foule hissa un drapeau rouge avec la devise »samouprava i rad« (self-gouvernment et travail) et, aux cris de »vive la république« ainsi qu’aux sons de la Mar­ seillaise, elle alla de café en café étaler ses triomphes en maltraitant les passants paisibles, parmi lesquels un bourgeois fut tué et plusieurs blessés.
Jusque là la force militaire n’était pas intervenue. Mais lorsque le sang eut coulé, le chef de la garnison, sur une autorisation arrivée de Belgrad, remplaça la police municipale par des patrouilles militaires qui dispersèrent les émeutiers à coups de crosse de fusil et de plat de sabre.
843