Page 844 - index

Веселицки-Божидаревић je публиковао свој познати говор на за- сиједању петроградског одсјека Словенског комитета из новембра 1876 (О современной борьбе Черногорцев с Турками и о бедственом положении Черной Горы).
О дјелатности Веселицког-Божидаревића видјети и у Зборни- цима — Освобождение Болгарии (120—123, 186—187, 205—206) и Рос­ сия и национально-освободительная борьба на Балканах 1875—1878, Москва 1978 (67—68, 75, 88—89, 91—92, 120, 123, 153, 184—185, 372).
73. Извјештај примљен 23. П/6. III 1876. и заведен под бр. 310.
74. И овај Новиковљев извјештај примљен je 23. П/6. III 1876, за­ веден под бр. 311, а са садржајем такође упознат Александар II.
Иако се у неким дипломатским круговима држало да ће послије Султанове ираде и слања Хајдар-ефендије у Босну и Васа-ефендије у Херцеговину ствари кренути на боље, догађаји су ишли другим смje- ром. Говорећи о томе, Чубриловић истине да се програм аустро-угар- ског министра иностраних послова „претварао у ништа" (121).
75. Са једним прилогом, извјештај примљен 23. П/6. III 1876, за­ веден под бр. 312, а са садржајем упознат и император.
76. V Министарству извјештај примљен 21. П/4. III 1876.
77. Извјештај добијен 23. П/6. III и заведен под бр. 314. Са њего- вим садржајем упознат Александар II.
Пошто je књаз Никола одбио понуде отоманског изасланика др Кечета, а Порта одбила било какве комбинације на бази књажевих захтјева, о чему je аустро-угарска влада била такође обавијештена и са чим се сагласила, упућен je на Цетиње генерал Родић. Он je на Цетиње приспио 1. III 1876. и са књазом Николом имао укупно четири сусрета. Приликом ових разловора, Родић je стално истицао жељу бечког кабинета да по сваку цијену отклони опасност од већих запле- та на Балкану и у Европи (Видјети о томе: Никола I, Мемоари, 264; В. Чубриловић, Босански устанак, 117).
Генерал Родић je, иначе, тврдио да отоманске власти нијесу озбиљно мислиле на успостављање мира у Херцеговини (Actenstücke, 51, Родић Андрашију 31. III 1876). Видјети о томе и код Хариса (252).
Оптужујући отоманске власти да нијесу ништа озбиљно учиниле за повраћај устаничких породица на своје опустјеле домове, књаз Ни­ кола je дао идеју да се генерал Родић састане са вођама херцеговач- ких устаника (Actenstücke, 244, 249, 251, 254—255).
78. Игњатјевљев извјештај примљен у Министарству 29. П/12. III 1876. и заведен под бр. 252. Извјештај je стављен на увид и императору. Иако су се Портини комесари у Босни и Херцеговини, Хајдар- -ефендија и Васа-ефендија, стално жалили да немају средстава за обе- збјеђивање услова за живот избјеглицама, у Цариграду je саогпптена вијест да je отоманска влада додијелила само Васа-ефендији 25.000. турских лира за потребе избјеглица. Но, и поред тога, избјеглице су
се слабо одазивале турским позивима.
Ma колико Игњатјев добијао увјеравања од Портиних представ­
ника да ће прилике на Балкану кренути набоље, пристизале су му ви- јести од консуларних представника да се догађаји све више компли- кују. Тако га je почетком марта обавијестио вицеконсул из Скадра Шпејер да један дио муслиманског живља у Албанији сматра да ре­
842