Page 841 - index

56. Y Министарству извјештај примљен 14/26. II 1876. и заведен под бр. 247, а са садржајем упознат и император.
Узнемирен оваквим вијестима, Андраши je дао упутства посла- нику у Београду да упозори српску владу на опасности по општи мир од неких акција у Босни и Херцеговини. На ово упозорење из Беча, српски министар иностраних послова изјавио аустро-угарском пред- ставнику у Београду да српска влада неће ометати процес пацифика- ције узбуњених провинција (Чубриловић, Босански устанак, 115).
57. Овај извјештај je такође примљен 14/26. II 1876, заведен под бр. 248, а са садржајем упознат и император.
О мисији Ранка Алимпића на Цетињу видјети код Р. Јовановића (Политички односи Црне Горе и Србије, 263—266), а о мисији др Ке- чета обратите пажњу на његова мемоарска казивања (Aus Bosniens Letztere Türkenzeit, Wien—Leipzig 1905, 34 и даље). Колико je руска влада била узнемирена потезима Цетиња и Београда на почетку 1876. видјети о томе и депешу Јонина Новикову, публиковану у овој књизи под бр. 68, 70.
58. Новиковљев извјештај примљен у Министарству 17/29. II 1876, заведен под бр. 249, а са садржајем упознат и император.
59. Шпејеров извјештај je прикључен документу бр. 630 (1876) и стављен »Ad acta!«.
60. Игњатјевљев извјештај примљен у Министарству 19. П/2. III 1876, заведен под бр. 295, а са садржајем упознат и император.
Инструкције турске владе о реформним акцијама које je тре- бало спровести у Босни и Херцеговини полазиле су од циркуларног писма великог везира, објављеног у листу „Courrier d'Orient", упуће- ног свим гувернерима провинција у балканским дјеловима Османског царства (9/21. II 1876, или по турском рачунању времена 23 Мухарема 1293) и у њима je заиста наглашавано да реформна упутства не смију остати „мртво слово на хартији". Порта je такође обавјештавала ло- калне органе власти да je у Цариграду изабрала врховни извршни савјет за надзор рада на спровођењу реформи. Била je такође састав- љена и посебна инструкција о начину пријема устаничких избјегли- ца (Голос. С. Петербург 4/16. 1876).
61. Извјештај примљен 17/29. Il 1876, и заведен под бр. 275, пошто je претходно стављен на увид Александру II.
Европска штампа je заиста са пажњом пратила збивања у Босни и Херцеговини. Y том погледу се нарочито истицала руска штампа, а посебно петроградски „Голос". Примајући с великим интересовањсм сваки значајан податак са устаничког ратишта, „Голос" je почетком марта обавјештавао своје читаоце да развој прилика на балканском устаничком ратишту не слути на добро. Андрашијева нота која je, наводно, требало да врати мир на Балкану, остала je, како je истицао кореспондент „Голоса", само пуста жеља. Постојала су само два пута: 1) да се на дипломатском пољу нађе рјешење за настале спорове уста- ника и Порте и 2) да се сукоб ријеши на бојном пољу. Треће алтер-
нативе није било („Голос", С. Петербург 4/16. III 1876, 64). Нешто ка- сније редакција „Голоса" сматрала je да Андрашијева нота представ- ља или треба да представља први корак на путу осамостаљења побу- њених провинција на Балкану (Голос. С. Петербург, 10/22. III 1876, 70). Догађаји су показали да аустро-угарски министар на то ниje ни по- мишљао.
839