Page 836 - index

23. Новиковљев извјештај примљен y Министарству 25. 1/6. II 1876. и у Регистратури заведен под бр. 129.
Непосредно послије упућивања ноте, аустро-угарски министар иностраних послова наставио je интензивне дипломатске преговоре са отоманским кабинетом, очекујући одговоре великих сила на пред­ логе изложене у својој ноти. За вријеме тих разговора, Андраши je изјављивао да ради на преговорима између Порте, Црне Горе и уста- ника (Documents diplomatiques français, 27). Петроградски кабинет je убрзо сазнао за ову Андрашијеву акцију, па je наложио своме ам-
басадору генералу Игњатјеву да се обавезно прикључи напорима аустријске дипломатије. Руски представник je морао да прихвати ово упутство књаза Горчакова, иако, додуше, „тешка срца“ (Записки гр. Н. П. Игнатьева, Исторический вестник, СПб 1914). Кад je касније сазнао да отомански кабинет намјерава да протестује код великих сила због препорука изнесених у ноти (29), Андраши je затражио од Петрограда мишљење како да се одговори на овакав потез отоман- ског кабинета (Actenstücke aus den Correspondenzen des Kais. und Kon. Gemeinsamen Ministeriums des Âussern über orientalische Ange- legenheiten vom 16 Mai 1873 bis 31 Mai 1877, Wien 1877, 212.
24. Y Министарству je овај Новиковљев извјештај примљен 25. I/ 6. Il 1876, a y Регистратури заведен под бр. 130. Пошто je извјештај стављен на увид пару, овај je ставио на прву страницу извјештаја напомену: »N(ota) В(епе)«.
•'» 25. Овај Новиковљев извјештај, заједно са три анекса, примљен je у Министарству 20. 1/1. Il 1876, a у Регистратури заведен под бр. 132. Извјештај je стављен на увид цару.
26. Новиковљев извјештај у Регистратури заведен под бр. 131. На првој страници ознака која потврђује да je извјештај стављен на увид цару.
Књаз Никола je систематики радио на томе да оствари што сна- жнији утицај у устаничким покрајинама, тежећи, прије свега, да оне- могући уплив српске владе у Херцеговини и да паралише њезину про­ паганду код Херцеговаца. Y том смислу било je стављено у дужност војводи Машу Врбици да успостави тјешње везе са херцеговачким првацима (Записи, кн>. XV, Цетиње 1936, 125—126). Видјети о томе још и код Р. Јовановића (Политички односи Црне Горе и Србије 1860—1878, 235). О мјесту и улози Васе Пелагића и Светозара Миле- тића у књаз Николиним комбинацијама видјети, поред Јовановића (217—230) још и код М. Екмечића (Ustanak и Bosni 1875—1878, Sara­ jevo 1960, 56 и даље).
27. Новиковљев извјештај примљен 25. 1/6. II 1876, а заведен под бр. 133. Извјештај стављен на увид цару.
Мисију др Кечета на Цетињу на почетку 1876. доста je тачно процијенио књаз Никола. Говорећи о томе, књаз je истакао да je турски изасланик овога пута дошао у црногорску пријестоницу да „моли" умјесто да диктира услове мира, што je радио 1862, кад je такође био у службеној мисији на Цетињу. Кечет je тражио од црно- горског владара да заложи свој утицај код херцеговачких устаника да положе оружје, а за узврат му je нудио територијалне компензације које je отомански кабинет био спреман да учини (Никола I, Мемо- ари, 261).
834