Page 838 - index

ница да je Бизмарк још у фебруару 1876. говорио о „крошке Герцего­ вине", истичући истовремено да je савез трију императора, до кога je он, барем формално, много држао, на путу да се распадне (Герма­ ния и вослочный вопрос, Вестник Европы, С. Петербург 1876, 900).
34. Извјештај Новикова примљен 3/15. II 1876. и заведен под бр. 173. Са садржајем упознат император Александар II.
Једанаестог фебруара 1876 (или по турском рачунању времена: 15 Мухарема 1293) султан je издао нову ираду, у којој су, у ствари, прихваћене препоруке аустро-угарског министра иностраних послова. Султанова ирада je прокламовала: 1) слободу вјероисповијести, 2) уки- дан>е закупа пореза, 3) уступање земљишних парцела сиромашним сељацима без обзира на вјероисповијест, 4) додјелу државних зема- л>а и земљишних парцела без власника, 5) изједначавање хришћана и муслимана у праву својине и преносу продаје некретнина, 6) осни- вање мјесних савјета састављених од хришћана и муслимана. Ирада je објављена у листу „Bosna", у броју од 2. II 1876. Видјети о томе код Чубриловића (Босански устанак, 112—ИЗ). О овоме je Новиков јавио Горчакову својим извјештајем бр. 21.
35. Y Министарству овај Новиковљев извјештај je примљен 3/15. II 1876. и заведен под бр. 174. Са његовим садржајем упознат импера­ тор Александар II.
36. Новиковљев извјештај примљен 3/15. II 1876. и заведен под бр. 175. Император упознат са његовим садржајем.
37. Y Министарству извјештај примљен 3/15. II 1876., а под бр. 176. заведен у Регистратури. Александар II упознат са садржајем.
Вјероватно подстакнут румунским дипломатским и политичким иницијативама, руски државни канцелар je крајем фебруара почео озбиљно да разматра опасности које могу наступити по општи мир у случају да владе Србије, Црне Горе и Румуније не буду даље слу- шале мирољубиве препоруке представника сила. О томе нам je Ми- љутин пружио занимљива казивања. (Дневник Д. А. Милютина 1876— 1877, Москва 1949, 23—24).
38. Извјештај примљен 3/15. II 1876. и заведен под бр. 177. Са садржајем упознат император.
О мисији Ф. Христића на Цетињу видјети код Р. Јовановића (Политички односи Црне Горе и Србије, 183 и даље). Исто тако, обра­ тите пажњу на Гарашанинову и Христићеву преписку о томе (Писма Илије Гарашанина Јовану Мариновићу од 1859—1876, II, Београд 1931, 246; Писма Филипа Христића Јовану Ристићу 1868—1880, Београд 1953). Видјети о томе и совјетски Зборник — Освобождение Болгарии (153— 159, 163—164, 242).
39. Овај Новиковљев извјештај примљен у Министарству 3/15. II 1876, а у Регистратури заведен под бр. 178. Извјештај стављен на увид и цару Александру II.
Андрашија je и те како интересовало шта je све османски иза- сланик др Кечет разговарао са црногорским владарем. Познато je да je аустро-угарски војни заповједник за Далмацију извијестио своје претпостављене како je књаз Никола прихватио све приједлоге тур- ског изасланика, тј. да je црногорски владар, найме, обећао др Ке- чету да ће уложити свој утицај за пацификацију Херцеговине ако у
836