Page 835 - index

цуска заузела je Италија (Actenstücke, 208). Оптерећен жељом да што прије дозна становиште француског и италијанског кабинета, Нови­ ков je истога дана (тј. 14/26. I 1876), у извјештају бр. 11, обавијестио Горчакова да су кабинети Француске и Италије ријешили да се при- друже акцији трију царских дворова код отоманске владе (АВПР, К-126, Новиков Горчакову, Беч 14/26. I 1876, 11). V овом извјештају Новиков, поред осталог, истине и следеће:
„... Il eût peut-être mieux valu que les Cabinets de Versailles et de Rome se joignissent sans réserve à la manière de procéder des trois Cabinets du Nord. Cette unanimité aurait pu exercer une influence sa­ lutaire sur le Gouvernement Anglais par la crainte d’une attitude d’isole­ ment vis à vis du faisceau compact des cinq autres Puissances. La France surtout y aurait gagné — et le Comte de Vogüé me semblait personnellement animé de cette conviction — de ne pas laisser subsister, fût-ce dans la forme seulement, la division de l’Europe signataire du traité de Paris en deux groupes séparés dont l'un celui des trois Cours Impériales, se distinguerait de l’autre par une plus grande cohésion et solidarité.
Mais du moment où le Gouvernement Français a préféré nuancer son attitude d'avec la nôtre, peut-être pour ne pas se séparer d’une ma­ nière trop ouverte du Cabinet de S' James et se ménager le rôle du trait d’union, nous n’avons pas à regretter une divergence d’ailleurs insigni­ fiante. L’essentiel est que les six Puissances formant l’aréopage euro­ péen à Constantinople sont unies de rechef (sic!), pour la première fois depuis 1856, pour y faire prévaloir un nouveau et réel progrès dans les destinés (sic!) de l’Orient chrétien."
17. Извјештај примљен у Министарству 18/30. I 1876. и заведен под бр. 84, а претходно стављен на увид Александру II.
О притиску који су представници сила вршили у току јануара 1876. на отоманску владу видјети код Хариса (Harris D., A diplomatie history of the Balkans crisis, 219—236). Исто тако, видјети и код Чу- бриловића (Босански устанак 1875—1878, Београд 1930, 110—112) и код Вукчевића (Црна Гора и Херцеговина уочи рата 1874—1876, Цетиње 1959, 218—222). Отоманска влада je осјетила колебања међу великим снлама, па je, стога, како истине и књаз Никола, „равнодушно" ишче- кивала акцију сила (Никола I, Мемоари, 259).
18. Извјештај je примљен у Министарству 18/30. I 1876, заведен под бр. 85 и стављен на увид императору Александру II.
19. Јастребовљев извјештај примљен у Министарству 7/19. II 1876, заведен под бр. 216 и стављен »Ad acta!«.
20. Копија овог документа послата je као прилог уз Новиковљев извјештај бр. 16 (1876) и заједно са тим извјештајем заведена у Ар- хиви Министарства.
21. Игњатјевљев извјештај примљен je у Министарству 25. 1/6. II 1876, а у Регистратури заведен под бр. 137. Извјештај je стављен на увид цару Александру II.
О сукобу интереса званичних кругова Србије и Црне Горе, о коме je ријеч у овом извјештају, видјети веома критичка излагања код Р. Јовановића (Политички односи Црне Горе и Србије, Цетиње 1977, 246—272).
22. По пријему Шпејеровог извјештаја, у Министарству je од- лучено да се стави — »Ad acta!«.
53 Русија и босанско-херцеговачки устанак II
833