Page 837 - index

28. Пошто се упознао са садржајем овог писма, император Алек­ сандар II ставио je на мартини уобичајену потврду о својој сагла- сности: „Быть по сему".
29. Овај Орловљев извјештај добијен у Министарству 28. 1/9. II 1876. На микрофилму се не може разазнати број под којим je заве­
ден докуменат у Регистратури Министарства.
30. Извјештај генерала Игњатијева примљен 6/18. II 1876. и за­ веден под бр. 194. Са садржајем извјештаја упознат и Александар II. Личност др Кечета тијесно je повезана са историјом босанско- -херцеговачког устанка још од времена Вукаловићевих буна. Сам др Кечет о томе je оставио драгоцјена казивања (Erinnerungen ans dem Leben des Serdar-Ekrem Omer-Pascha /Mihael Latas/, Sarajevo
1885; Ans Bosniens letzter Türkenzeit, Wien—Leipzig 1905).
Y писму др Кечета великом везиру (које се налази у прилогу овог Игњатјевљевог извјештаја) изнесена су веома подробна мишље- ња о развоју прилика у Херцеговини, о ситуацији на устаничком ра- тишту. Др Кечет оштро критикује честе промјене у врховима турске војске и администрације у побуњеним покрајинама. Њему je, исто тако, сметало држање Аустро-Угарске. Она je још од времена устанка у Кривошијама тражила од Турске помой за његово угушење или барем неутралност, док сада грубо крши неутралност на коју се оба- везала. Кечет je стално истицао да je Дубровник постао „центар за интриге" и „главки штаб устаника". Он je такође сматрао да треба искористити повољан тренутак за споразум са књазом Николом, који се, по његовом увјерењу, придржавао неутралности, а могао je спри- јечити снабдијевање Никшића и долазак Реуф-паше у тај град.
31. Овај Игњатјевљев извјештај примљен 6/18. II 1876. и заведен под бр. 199. Император Александар II добио извјештај на увид.
Енглеска дипломатнја je осјећала да се на Истоку припремају озбиљни заплети, да прилике у Турској могу угрозити сам опстанак османске владавине на Балкану и да све то може још више пооштрити сукобе у устаничким областима (D. Harris, A diplomatie history, 236). Видјети о томе и код киьаза Николе (Мемоари, 264).
32. Убријев извјештај примљен 28. 1/9. II 1876. и заведен под бр. 160. Са његовим садржајем упознат император.
Послије Султанове ираде из децембра 1875. на Порти се интен- зивно радило на изналажењу реформних рјешења која je требало да доведу до мира у узбуђеним провинцијама (D. Harris, 232). Службе- ни кругови у Босни и Херцеговини су иначе сматрали да je султанов децембарски ферман такав докуменат да ће бити довољан да заведе пољуљани ред (Видјети о томе код Чубриловића, 111). Пратећи ове разговоре, црногорски књаз je уочио да међу великим силама нема потпуног јединства (Мемоари, 259);
33. Извјештај примљен 28.1/9. Il 1876. и заведен под бр. 161. Текст извјештаја стављен на увид Александру II.
Европској дипломатији je тешко било докучити шта све ње- мачки канцелар смјера у изграђивању своје политичко-стратешке кон- цепције. Без обзира што je стално истицао да je незаинтересован у пословима Истока (Восточный вопрос, 203) и што je наглашавао своју улогу „посредника" између остале двије чланице тројецарског савеза (Исто), упућенијим посматрачима није могла промаћи из вида чиње-
53’ 835