Page 834 - index
P. 834
13. Пошто се упознао са садржајем ове Горчаковљеве инструк- ције, император Александар II ставио je на маргину познату забиље- шку: „Бить по сему".
14. Са анексом (пројекат ноте турског министра иностраних по- слова амбасадорима великих сила у Цариграду), овај извјештај прим- љен je у Министарству 18/30. I 1876 и заведен под бр. 82. Пројекат ноте турског министра у цјелини гласи:
»La Communication que Votre Excellence a été dans le cas de faire verbalement à la S. Porte en y ajoutant à titre d’aide-mémoire la dépêche de Mr le Ministre des Affaires Etrangères d’Autriche-Hongrie en date du 30. Décembre 1875. a été de notre part l’objet d’un examen approfondi.
La S. Porte ayant acquis la conviction que les Puissances sont dis posées a employer leurs bons offices pour contribuer a prévenir des complications qui pourraient surgir de la continuation des troubles en Bosnie et Herzégovine et voulant donner une preuve de son bon vouloir envers les conseils des Cabinets amis et alliés, en même temps qu’Elle est animée du désir de ramener les populations insurgées, je m’empresse, sur l’ordre de S. M. le sultan, de faire part a Votre Excellence de la résolution qui a été arrêtée à ce sujet.
Le Gouv* Impérial adhère aux propositions formulées dans la dé pêche susmentionnée du 30. Décembre et se déclaré fermement résolu à les mettre sans délai à exécution.
En portant de la manière la plus expresse cette détermination à la connaissance de Votre Excellence, je me flatte de l’espoir qu'elle sera accueillie par Votre Auguste Cour avec une véritable satisfaction.«
15. Извјештај je примљен у Министарству 18/30. I 1876. и заве ден под бр. 82.
Британски амбасадор у Цариграду X. Елиот je такође сматрао да je енглески кабинет дужан да стално подржава Турску у рјеша- вању суштинских питања Балкана (Видјети о томе интересантну ра справу: Л. Г. Бескровный, А. Л. Нарочницкий, Русско-Турецкая война 1877—1878 гг. и ее историческое значение, 100 лет освобождения бал канских народов от османского ига, материалы международной науч ной конференции, Москва 15—17 мая 1978 г., Москва 1979,12).
Оцјењујући политику британског кабинета, неки аутори су сма- трали да je енглеска влада, изјашњавајући се често за заштиту циви- лизације, на почетку источне кризе иступала, у ствари, у одбрану угњетача против утњетених (Мартенс, Ф. Ф., Восточная война и Брюс сельская конференция 1864—1878, С. Петерсбург 1879, 171—178).
16. Извјештај примљен у Министарству 18/30. I 1876, а у Реги- стратури заведен под бр. 83. и стављен на увид Александру II.
Андрашијева нота стигла у француско министарство иностраних послова већ 2. I 1876. и француски министар иностраних послова je оцијенио да су у овом документу употријебљени веома „умјерени" дипломатски „изрази" и да отомански кабинет не би имао разлога да показује било какву осјетљивост, изузев, можда, због садржаја тачке која се односи на порезе (Harris, A diplomatie history of the Balkans crisis of 1875—1878, Stanford 1936, 203). Стога je француска влада и донијела одлуку да у интересу очувања мира на Истоку при хвати препоруке које je аустро-угарски министар иностраних послова формулисао у име сила тројецарског савеза (Documents diplomatiques français /'187T—1914/, Paris 1929, t. II, 37—38). Сличая став као и Фран-
832
