Page 833 - index

8. Заједно са једним анексом, овај извјештај генерала Игњати- јева примљен je у Министарству 20.1/1. II 1876, а у Регистратури за­ веден под бр. 110.
Појачано нерасположение отоманске владе према Црној Гори ути- цало je на Горчакова, те je већ 5/17. I 1876. упутио шифровану депешу Е. П. Новикову и П. П. Убриу, обавјештавајући их о информацијама, добијеним од Игњатијева, да султан сматра да би требало извршити окупацију Црне Горе у случају да устаници не „положе оружје" (Ро- сия и национально освободительная борьба на Балканах 1875—1878, Москва 1978, 98).
Текст „меморандума" босанских устаника, о коме je ријеч и у овом извјештају, објавио je, као што je већ споменуто, у српско-хрват- ском преводу Вл. Борђевић (Црна Гора и Аустрија 1814—1894, 368— 371).
Европска штампа и, касније, европска научна литература су истицале значај дјелатности словенских комитета за развој прилика на Балкану (Видјети о томе познато дјело Г. Вибера — Всеобщая исто­ рия, т. 15, Москва 1893, 599, пер. с нем.). Видјети и капитално дјело С. А. Никитина (Славянские комитеты в Росии в 1858—1876 годах, Мос­ ква 1960, 160—350).
9. Чим je овај извјештај пристигао у Министарство, са његовим садржајем упознат je Горчаков.
10. Убријев извјешТај примљен у Министарству 14/26. I, а заведен под бр. 71. Уз извјештај je упућен и један анекс.
Мада je формално показивала наклоност према настојањима пе- троградске владе да поврати свој утицај на Истоку, њемачка дипло­ матка je све више настојала да дјелује и иза кулиса (А. С. Ерусалим- ский, Бисмарк, Дипломатия и милитаризм, Москва 1968, 121), тежећи да Русију доведе у деликатан положај, како би je на тај начин натје- рала на чвршћи савез са Њемачком (Русско-германские отношения. Секретние документы, Красный архив, Москва 1922, 73—75). Нако je Горчаков увјеравао њемачког посланика у Петрограду да Русија не жели да „потстрекава" устанике на Балкану (Die Auswartige Politik Preussens 1858—1871, Diplomatische Aktenstücke, b. VIII, Oldenburg
1934, 691), у Берлину ce томе није поклањала пажња. О њемачкој по- литици у великој неточној кризи видјети и двије занимљиве расправе објављене у Зборнику Академије наука БиХ (I. Geiss, Die Deutsche Reichspolitik gegenüber der Aufstandsbewegung in der Hercegovina und in Bosnien 1875—1878, 231—248; К. Д. Косев, Роль Германии в период восточного кризиса 1875—1878 годов, 249—260, МеЬународни научни скуп поводом 100-годишн>ице устанка у Босни и Херцеговини, другим балканским земљама и неточној кризи 1875—1878. године, т. I, Сара- јево 1977).
11. У Министарству je овај извјештај примљен 14/26. I 1876. и заведен под бр. 72.
12. Заједно с једним анексом, Убријев извјештај примљен 14/26. I 1876. и заведен под бр. 73.
Било je очевидно да кораци сила у Цариграду немају изгледа на успјех. Један дио руске штампе и периодике то je отворено и исти- цао. Тако je у веома занимљивом чланку Европа и херцеговачко пита­ ние, објављеном у Вјеснику Европе, отворено и речено да акција сила само одлаже један европски проблем који се даље није могао одла- гати (Вестник Европы, 2, С. Петербург 1876, 385—386).
831