Page 832 - index

3. Овај извјештај je примљен у Министерству 5/17. I 1876.
0 расположењу јавног мњења y Француској и симпатијама пре- ма босанско-херцеговачким устаницима видјети прву књигу овог Збор- ника (Русија и босанско-херцеговачки устанак 1875—1878. Документа из совјетских архива, књ. 1, Титоград 1985, 74).
4. Шуваловљев извјештај примљен je 5/17. I 1876. и заведен под
бр. 29.
Британска влада показивала je велике резерве према приједлогу
за рјешавање аграрног питања у Босни и Херцеговини што га je у име великих сила изложио аустро-угарски министар иностраних по- слова Андраши. Држећи се опште политичко-стратешке концепције своје владе, британски амбасадор у Цариграду предлагао je отоман- ским министрима да што приje угуше босанско-херцеговачки устанак и да при томе „не бирају средства" (Россия и Англия в Турции в 1877— 1878 гг, Русская старина, No 7, С. Петербург 1896, стр. 33), jep се, навод- но, само тим путем Порта ослобађала од опасности „иностраног ми- јешања" (British and Foreign State Papers, v. LXVII, 1875—1876, London, 1883, 74—75). Неки аутори y британској историографији налазе доста оправдања за резервисану политику британског кабинета на почетку 1876, сматрајући да je она била изазвана отвореним намјерама према Истоку, што je испољавала руска влада (Anderson М. S., The Great Powers and Near East 1774—1923. Documents of modem History, Lon­ don 1970, 1—2), иако има и оних који сматрају да je руска политика у коначном резултату била инспирисана захтјевима за обезбјеђивање цивилизованих услова живота балканским Словенима. Додуше, у Лон­ дону су све аспекте политике руске владе оцјењивали само са гледи- шта британских интереса на Блиском истоку (S. Watson R. W., Disraeli, Gladstone and the Eastern Question. A study in Diplomacy and party politics, London 1935, 4—6).
5. Извјештај je примљен 6/18. I 1876. и заведен под бр. 30. На првој страници нечитљива забиљешка Горчаковљевом руком.
Настојећи да се супротстави Бизмарковој антифранцуској поли- тици (R. Renouvin, La politique extérieure de la III République de 1871— 1904, 87—88), влада у Паризу ce, заиста, старала да ce сачува мир на Истоку, а да се, истовремено, поправи положај хришћана у Турској (Documents diplomatiques français, série I, t. II, Paris 1930, 7). Руково- дећи ce таквим жељама, француска влада je подржавала настојања
сила за пацификацију Херцеговине и Босне.
6. Y Министарству je извјештај примљен 6/18. I 1876. и заведен под бр. 31.
Како je истицао „Правитељствени вјесник" у једном од својих првих бројева за 1876. годину, британски кабинет je заиста са резер­ вом прихватао иницијативу држава тројецарског савеза, остављајући за себе „слободу дјеловања" (Правительственный Вестник 1876, 6). Видјети о томе публикацију Восточный вопрос во внешней политике России, конец XVIII—начало XX в. Москва 1978, 200..
Y овом смислу веома je занимљив чланак — „Дипломатско рје- шење херцеговачког питања", објављен у мартовском броју Вјесника Европе („Вестник Европы", 1876, 390).
7. Копију споменутог „меморандума" упутио je генерал Игњати- јев Горчакову, као прилог уз извјештај од 3/15. I 1876, бр. 21.
О Борђу Павловићу видјети код Вл. Борђевића (Црна Гора и Ау- стрија, Београд 1924, 368—371).
830