Page 644 - index

386.
ИЗВЈЕШТАЈ НОВИКОВА ГОРЧАКОВУ
Износи историјат понашања појединих сила према турском и ру- ском пројекту за примирје. Андраши je, депешама упућеним у Петро­ град и Берлин, покушао да објасни мотиве јавног мњења у својој зем- љи због којих му je било немогуће да без даљег одбаци приједлоге тур- ске владе. Аустро-угарским агентима у Београду и на Цетињу су дате инструкције да саопште и „препоруче" дотичним владама мишљење Аустро-Угарске, не вршећи на н>их никакав притисак да га усвоје. Енглеска се прва изјаснила у корист турске комбинације, а британ­ ски амбасадор у Бечу je изјавио Новикову да његова влада ниje ни- кад инсистирала на трајању примирја од четири до шест недјеља. Француска влада се, послије Рајхштата, осјећа привучена Енглеској. те je, иако се иначе држала резервисано, ставила енглеском кабине­ ту до знања да даје свој пристанак на шест мјесеци. Према Зичије- вом извјештају, француска и италијанска влада су у Цариграду но- тификовале своје прихватање турског приједлога. За прву се то није јасно потврдило, док je друга то формално демантовала. Италијанска влада je само препоручила владама Србије и Црне Горе да не одба- цују дефинитивно турски приједлог, на који су силе пристале, како напори сила у њихову корист не би били компромитовани. Њемачка влада je изјавила да јој њен положај ускраћује улогу иницијатора, да шестомјесечно примирје сматра прихватљивим и да ће му ce при- кључити ако се остале силе споразумију, али да сматра да и примир- је од шест недјеља пружа шансе за рјешење питања. Дерби je на то одговорио да британска влада, пошто je већ прихватила турски при- једлог, сматра да не може од тога одустати.
Vienne, le 10/22. Octobre 1876, 179.
Mon Prince,
Bien que les phases de la question de l’armistice n’offrent plus qu’un intérêt rétrospectif, je ne crois pas inutile de soumettre à Votre Altesse l’historique de son développement à Vienne.
Tout d’abord, le Ministre des Affaires Etrangères d’Autriche a cru devoir expliquer, par des télégrammes adressés à St. Pétersbourg et à Berlin, les motifs d'opinion publique qui lui rendaient impossible un rejet absolu d’armistice de six mois proposé par le Gouvernement turc.
L’ambassadeur Austro-Hongrois à Constantinople en fut également avisé pour son information personnelle.
Les Agens (sic!) Impériaux et Royaux à Belgrade et à Cettigné ont été invités simultanément à faire connaître et à »recommander« dans les lieux de leur résidence l'opinion de l’Autriche, mais sans exercer une pression quelconque pour y convertir les Gouvememens (sic!) prin­ ciers, sans même faire sentir que l'adhésion de ceux-ci ferait plaisir à Vienne.
En d’autres termes, on ne s’est rallié ici aux six mois de trêve que par acquit de conscience et pour ainsi dire académiquement.
642