Page 627 - index

376.
ИЗВЈЕШТАЈ ШУВАЛОВА ЦАРУ АЛЕКСАНДРУ II
Турски одговор на ноту великих сила учинно je веома повољан утисак у Лондону, jep je Порта не само прихватила све захтјеве сила, већ их je чак и превазишла. Требало je само да се састане конферен- ција па би мир био закључен — сматрало je енглеско јавно мнене. Дерби je у разговору са Шуваловой изразио забринутост у вези с прихватањем примирја у Београду, не зато што би га сматрао против- ним српским интересима, већ зато што се плашио егзалтираности Ср- бо-Руса, како их овдје називају. Енглеска штампа, као и већина амба- садора великих сила, чак и они који су најнаклоњенији Русији, ми- сле да Русија хоће рат по сваку цијену. Шувалов сматра да би одба- цивање примирја од стране Русиje и њено одбијање да га наметне Србији било веома лоше протумачено. Шувалов je изложио Дербију страхована Србије и Црне Горе да ово примирје представ- ља за них клопку, која би омогућила Турцима да их нападну под условима повољнијим за Турску a неповољнијим за них. Чак и ако би Србија и Црна Гора прихватиле то примирје, не би га прихватили устаници у Босни и Херцеговини. Да ли ће у том случају Србија и Црна Гора моћи да задрже своје војнике да се не придруже устанич- ким четама? И каква би била ситуација великих сила коje се Грани­ не с Турском, ако би конференција претрпјела неуспјех, а у хриш- ћанским покрајинама дошло до нових покоља? Дерби je указао да je јавно мнене у Енглеској било наклонено политици руске, а противно политици своје сопствене владе. Пројект окупације Бугарске иза- звао je снажан преокрет у расположењу. Турска je унапријед из- јавила да ће се потчинити условима мира о којима се буду споразум- јеле силе. Дерби тврди да Руси који се сада налазе у војсци Черна- јева гласно тврде да ће им руска војска доћи у помоћ. Француска и Аустрија дијеле гледиште Енглеске. Андраши je изјавио да он при­ хвата примирје и да се врши енергичан притисак на Београд и Це­ тине да пристану на то. Италија, међутим, већ истине извјесне пре- тензије за добијане територијалних компензација.
Londres, le 2/14. Octobre 1876, 157.
Sire,
Les objections de Votre Majesté à l'armistice de cinq mois proposé par la Turquie et à user de Votre autorité pour l’imposer à Belgrade, nous feraient entrer dans une phase nouvelle et plus grave de la question d’Orient.
Il m’a été impossible de retracer par télégraphe, l’ensemble d’une situation, qui, si elle Vous avait été connue, aurait justifié mes craintes de voir l’armistice de cinq moods rejeté par Votre Majesté.
L'mpression première produite à Londres par la réponse turque a été des plus favorables — La Porte avait, non seulement déféré aux voeux des Puissances, elle les avait même dépassés, il ne restait plus qu’à réunir la conférence et à conclure la paix. Telle était ici l’expression de l’opinion publique.
40 Русија и босанско-херцеговачки устанак XI 625