Page 538 - index

Mon Prince,
Ainsi que j’ai eu l’honneur d’en informer Votre Altesse par mon télégramme du 29. Août, les Ambassadeurs d’Angleterre et d’Italie avaient fait ici des démarches analogues pour engager le Cab' de Vienne à se placer, dans la question de l’armistice, sur le même terrain que leurs Gouvernements, c’est à dire à y insister à Constantinople en faisant res­ sortir auprès de la Porte les dangers d’un refus et en se dégageant de toute responsabilité des conséquences.
Bien qu’il n’eût pas encore reçu de réponse à sa première demande d’armistice, le Cte Andrâssy n’a pas hésité à la faire réitérer par l’Am- bassadeur d’Autriche à Constantinople, mais il s’est abstenu de décliner une responsabilité qu’il n’avait jamais entendu porter.
Je ne connais pas le texte des dépêches qui ont servi de base aux démarches des deux Représentants à Vienne, mais je constate qu’elles ont été interprétées à la Chancellerie d’Etat comme un mouvement de défiance contre la politique de l’Autriche en Orient.
En effet, j’ai entendu dire au Cte de Robilant que son Gouverne­ ment »se désintéressait« des conséquences d’un refus des Turcs. Si donc il convie l’Autriche au même »désintéressement«, c’est qu’il voudrait lui lier les mains dans ses vues supposées sur la Bosnie et l’Herzégovine.
АВПР, K-127.
Novikow
323.
ПОВЈЕРЉИВИ ИЗВЈЕШТАЈ НОВИКОВА ГОРЧАКОВУ
Англо-италијанска формула по којој силе скидају са себе одго- ворност за догађаје у Турској одговара Порти, јер у том случају не би више било интервенција у односима између ње и њених хришћан- ских поданика. Андраши дијели мишљење Горчакова да није довољно Турцима савјетовати које мјере да предузму, већ им ce оне морају наметнути. Андраши би желио да се Турцима поставе умјерени зах- тјеви како би им било омогућено да их прихвате. Y том циљу je реди- говао један пројекат који намјерава да поднесе силама. Y њему се за Србију предвиђа одржавање територијалног интегритета, одсуство тур­ ских посада у српским тврђавама, изградња и експлоатација жељезни- це Београд-Алексинац од стране српске владе. За Црну Гору се пред- виђа исправка граница у њену корист од стране међународне коми- сије, за Босну и Херцеговину реформе које je турска влада већ обе ћала и које су под гарантијом сила. Најзад, да би ce спријечило по- нављање звјерстава, сличних онима у Бугарској, укидање башибозу- ка Дерби je доставио силама свој приједлог основа за мир у коме се поново помињу аутономије за Босну и Херцеговину и јавља се, као нов захтјев, аутономија за Бугарску.
Vienne, le 2/14. Septembre 1876, 166.
536