Page 536 - index

comme celles-ci ont également trait avant tout à l’armistice, j’ai différé notre réponse au Pce Nicolas jusqu'au retour du Duc Decazes, qui arrive ce soir et reprendra dès demain matin la gestion effective du Ministère.
ЛВПР, K-91.
P. Kapnist
321.
ИЗВЈЕШТАЈ НОВИКОВА ГОРЧАКОВУ
Ha захтјев руске владе да се од Порте хитно затражи примирје без одлагања и без услова, Андраши je одговорио да je тај захтјев закаснио, пошто je Порта већ формулисала своје услове, да би ноз корак у Цариграду о примирју довео до губитка времена и да je турска влада уосталом већ пристала на обуставу непријатељстава. Но­ виков je одговорио да je њен пристанак условљен узимањем у разма- трање њених приједлога, те да би према томе примирје дошло по- слије преговора о миру умјесто да им претходи. С друге стране, Пор­ та би могла силама да намеће своју вољу, што би било противно н>и- ховом достојанству и, најзад, да би „узимање у разматрање” тих при- једлога изискивало времена, а дотле би се крв и даље проливала. Осим тога, сама база преговора би се мијењала у зависности од ус- пјеха односно неуспјеха једне или друге стране. Новиков je Андраши- jy саопштио да je руска влада ријешена да дјелује и сама у духу свог захтјева, те да би одустајање Аустро-Угарске да се придружи тој акцији указало Порти на постојање неспоразума између двије владе. Пошто je консултовао цара, Андраши je дао пристанак да се заједнички затражи од Порте тренутно и безусловно примирје, по­ што je приједлог турске владе у ствари повучен, јер му султан није дао санкцију.
Vienne, le 2/14. Septembre 1876, 164.
Mon Prince,
Ayant eu l’honneur de recevoir le télégramme de Votre Altesse du 30. Août sur l’urgence d’exiger de la Porte un armistice immédiat et inconditionnel pour pouvoir avant tout arrêter l’effusion du sang, je m’en expliquai envers le Ministre des Affaires Etrangères d’Autriche.
Il me répondit que cette demande lui semblait venir trop tard vu que la Porte avait déjà formulé ses conditions, qu'une nouvelle démarche à Constantinople concernant l’armistice nous ferait perdre un temps précieux pour les négociations de paix, que du reste le Gouv* Turc avait déjà adhéré à la cessation des hostilités.
Je répliquai qu’il n’y avait donné son adhésion qu’en la subordon­ nant à la prise en considération des conditions proposées par lui. En d’autres termes l’armistice suivrait les négociations de paix au lieu de les précéder, ce qui serait peu logique.
En second lieu la Porte nous ferait la loi au lieu de subir la notre (sic!), ce qui serait peu conforme à notre dignité.
534