Page 278 - index
P. 278
160.
ИЗВЈЕШТАЈ НОВИКОВА ГОРЧАКОВУ
У наставку разговора о питању затварања Клека, Андраши се пожалио на оцјену руског канцелара да je он штедио Турке на штету хришћана и за доказ о противном навео своје енергично иступагье у Цариграду у корист Црне Горе, испоруку оружја књазу Николи коју ће извршити на руску жељу и став наклоности према књазу који ce манифестовао приликом преговора о примирју. На Порти су свјесни да je савез Русије и Аустро-Угарске нераскидив, тако да je велики везир, на сједници министарског савјета када je већина намјеравала да се изјасни за екстремна рјешења, прочитавши депешу Андрашија о затварању Клека, истакао својим ратоборним колегама да ће, ако желе рат, имати га истовремено са Црном Гором, Србијом, Русијом и Аустријом. Подсјетио je како je у своје вријеме одбио захтјев Пор те да ce избјеглице пребаце без одлагања на турску територију и да je продужио исплаћивање помоћи овима на велико незадовољство турске владе. Послије вијести о успјеху акције Муктар-паше, Нови ков му je истакао колико je то неповољно одјекнуло баш по питању посредничке акције сила, a посебно његове личне. Турци ће сада можда задржати кланац Дугу, а ако и даље буду добијали појачања преко Клека, лако ће се одлучити да понове искуства из 1862. године, када су напали књажевину са двије стране. Андраши je изјавио да су га Турци обманули и ‘да се он зато не осјећа више обавезан према њима. Али, ипак, сматра да je јуче, на руски захтјев, затворио Тур- цима приступ Клеку, данас не би више имао никакав адут у рукама.
Vienne, le 22. Avril/4. Mai 1876, 86.
Mon Prince,
Au lendemain de l’entretien relaté dans mon précédent rapport j'eus l’honneur de recevoir l’expédition Bourmov.
M’inspirant des instructions qu’elle renfermait, je me rendis chez le Ministre des Affaires Etrangères et lui fis connaître en toute intimité les appréciations de la lettre personnelle et secrète de Votre Altesse du 16. Avril.
Très-sensible à l’intention de franchise amicale qui y présidait, le C,e Andrâssy ne me dissimula pas ses regrets de se voir taxé de ménager les Turcs aux dépens des Chrétiens.
Il récapitula, à l’appui du contraire, ses représentations énergiques à Constantinople en faveur du Monténégro, la livraison des armes qu’il allait effectuer au Prince Nicolas sur notre désir, toute l’attitude sym pathique à Son Altesse dont il avait fait preuve pendant les négociations sur l'armistice.
On n’ignorait pas à la Porte, me dit-il, combien dans cet ordre d’idées, le Cabinet de Vienne se montrait inséparable de celui de St Pé- tersbourg. Au Conseil des Ministres où la majorité allait se prononcer pour des résolutions extrêmes, le grand Vizir avait mis un frein aux ardeurs belliqueuses de ses Collègues en abondant dans le sens de la
276
