Page 275 - index
P. 275
ment que la Porte préférait se fier à la fortune des armes, il ne pouvait pas l’en empêcher, mais il devait lui abandonner la responsabilité de toutes les conséquences.
Le Ministre avait en même tems (sic!) fait savoir au P“ Nicolas, par le télégraphe, que les Turcs, rompant la négociation, allaient de nou veau faire marcher leurs troupes sur le défilé de Douga et qu’il consi dérait comme un devoir de loyauté d’en prévenir Son Altesse. Toutefois, pour le rassurer, il avait ajouté que la Porte s’était solennellement en gagée envers la Russie, l’Autriche-Hongrie et l’Europe entière à ne pas attaquer le Monténégro et que le Cab* de Vienne était fermement ré solu à ne pas tolérer une pareille agression.
En en remerciant le Ministre Austro-Hongrois, le P“ Nicolas lui avait annoncé qu’il se proposait d’envoyer à la frontière 2. bataillons dans un but d’observation et croyait de son devoir de l’en prévenir pour aller au devant des commentaires malveillans (sic!) dont cette mesure, toute de précaution, pourrait devenir l’objet de la part des Turcs.
Le Cu Andrâssy avait répondu n’avoir rien à y objecter.
On connaît la suite: l’expédition à moitié réussie de Moukhtar- Pacha.
АВПР, K-126.
Novikow
159.
ИЗВЈЕШТАЈ НОВИКОВА ГОРЧАКОВУ
Ha захтјев руске владе да се Турцима затвори Клек, Андраши je веома одлучно дао негативан одговор. Он je, каже, Турцима ставио ту мјеру у изглед условно, али сматра да засад она није потребна. Уз то, недостају и разлози који би je оправдавали с правног гледишта, докле год Турци не би предузели било шта против Црне Горе. Андра ши je, такође, ставио турским министрима до знања да су све интри ге које имају за циљ да разбију аустро-руски споразум, чвршћи но икад, изгубљени труд. Андраши, иначе, сматра затварање Клека мје- ром која би могла имати веома далекосежне посљедице: охрабрити устанике, подстаћи Србију да ступи у конфликт, затим, то би прет- поставл>ало признање устаника за зараћену страну. Ако би се Турци ма затворио тај једини приступ до побуњених покрајина, они би мо рали покушати да пробију себи пут до Херцеговине кроз Црну Гору од стране Скадра. Новиков je истакао да Турцима, када успију да до- вуку трупе, наоружање, муницију и намирнице за неколико мјесеци Клек више неће бита ни потребан, па би се могло догодити да, као 1682. године, продру у Црну Гору долином Зете, док би тај покрет био подржан наступањем од стране Никшића. Питање je да се тај план већ није зачео у глави новог министра рата Дервиш-паше. Андра ши je одговорио да Клек неће никад изгубити важност за Турке због снабдијевања, а кад би он, ма у ком тренутку био затворен, они би се нашли у клопци у Херцеговини. Ако би и ушли у Црну Го
ру, морали би из ње и да изађу.
18 Русиja и босанско-херцеговачки устанак II
Vienne, le 22. Avril/4. Mai 1876, 85.
273
