Page 250 - index

consolider une oeuvre d’autonomie et, bien que nous eussions fonctionné sur un terrain plus brûlant encore que l’Herzégovine puisque nous ve­ nions immédiatement après des massacres, nous avions réussi à doter le Liban d’une organisation de self-government qui depuis quinze ans avait rendu la paix au pays.
Le Ministre s’étant récrié sur les dissemblances profondes entre les deux terrains, je répliquai qu’il y avait pourtant aussi de nombreuses analogies. Là comme ici, l’unité de races marchait de pair avec les anti­ pathies religieuses et les divisions entre propriétaires et tenanciers. Ce que la Serbie et le Monténégro étaient pour la Bosnie, l’Egypte l’avait été et pourrait l’être encore pour la Syrie. Enfin les influences rivales de l’Europe s’y faisaient également sentir.
Je m'empressai d’ajouter que j’avais, du reste, cité le Liban non comme modèle mais comme exemple. Il offrait la preuve des effets sa­ lutaires que le régime de décentralisation assurait aux peuples soumis au sceptre du Sultan. On y voyait surtout — et c’est là dessus que j’ap­ puyais — l'absence réglementaire des troupes musulmanes s'allier parfai­ tement à la Souveraineté de la Porte. Pourquoi ne serait-ce pas le cas en Bosnie et Herzégovine?
Je ne cite cette digression, mon Prince, que pour constater combien l’autonomie politique continue à effrayer par ses conséquences le Mi­ nistre des Affaires Etrangères d’Autriche.
АВПР, K-126
Novikow
143.
ИЗВЈЕШТАЈ НОВИКОВА ГОРЧАКОВУ
Амбасадор y Цариграду je обавијестио Андрашија да су вели­ ки везир и министар спољних послова били надгласани у дивану, који je одлучио да Турска ступи у рат против Црне Горе. Пошто турска влада увијек шпекулише с размимоилажењем између Русије и Аустри- je у погледу књажевине, Андраши je упутио амбасадору у Цариграду телеграм прије Руса, у коме се поставља питање шта je Турке навело да траже рат. Гласови о 7000 Црногораца који су наводно учествовали у боју у Дуги само су плод маште Муктар-паше Књаз Никола je, само два дана прије тога, испитивао могућности продужавања примирја и снабдијевања Никшића живогним намирницама. Ако су сматралп да je мисија сила претрпјела неуспјех, он подсјећа да je устанак практично престао у сјеверним дијеловима Херцеговине и да je локализован још само око Никшића, а да се и не говори о томе да није било умирујуће акције сила, да би ратни пожар захватио не само словенске књажевине, већ и Бугарску, Албанију и грчке по- крајине. Тај ће напад на Црну Гору несумњиво увући Србију у рат, а Порта, која није била у стању да изађе на крај са самим устани- цима, имаће још два нова непријатеља. Осим тога, аустријски каби­ нет ће бити принуђен да Турској ускрати извјесне олакшице, изме- ђу осталог да затвори за турске бродове и војску пристаниште Клек. Зичију je наређено да тај телеграм саопшти Махмуд-паши, а ако бу-
248