Page 221 - index

Chrétiens une garantie d'exécution des promesses ottomanes, il ne risquait pas à exiger leur rentrée immédiate, une responsabilité plus grave de­ vant l’opinion chrétienne qu’il n’en porterait vis-à-vis des Turcs à sou­ tenir auprès d'eux quelques unes des précautions suggérées par les in­ surgés. Ne m’avait-il pas dit, il y a quelque tems (sic!) que, sondé par Was- sich, le commandant en chef des troupes ottomanes avait déclaré ne pou­ voir garantir encore que les réfugiés, en rentrant, demeureraient à l’abri des vexations? Et si, à leur retour, quelques uns d’entre eux subissaient le sort infligé aux victimes de Witcovitchi dont les têtes avaient été figées sur des pieux par la soldatesque, une partie de la faute n’en reviendrait- elle pas à la hâte avec laquelle ces malhereux seraient rentrés chez eux sur la foi de nos assurances?
Il m’a semblé que le Comte Andrâssy n’était pas insensible à ces argumens (sic!). »Si vous saviez«, — me dit-il, — »le langage énergique que je tiens aux Turcs«.
АВПР, K-126.
Novikovv
128.
ИЗВЈЕШТАЈ НОВИКОВА ГОРЧАКОВУ
Обавјештава га о покушају да се интригой омете споразум из- међу Аустро-Угарске и Русије. Париски лист „Mémorial diplomatique", под насловом „Почеци херцеговачког питања", објављује низ теле- грама из 1870. године које je бивши амбасадор Турске у Бечу, Халил- •бег, слао својој влади. На првом мјесту ту су два повјерљива теле-
грама, размијењена између руске амбасаде у Бечу и конзула у Ду­ бровнику у циљу активирања наоружања Црне Горе и подбуњивања сусједних отоманских покрајина. Потом износи разговоре које je во­ дно с Бојстом, тада аустро-угарским канцеларом и Андрашијем, који je у то вријеме био предсједник владе Угарске. Из тих разговора произилази да се Андраши спремао да нападне Русију са 800 хиљада одличних аустријских трупа и 500 хиљада муслиманских војника, да јој отме раније турске посједе на Црном мору и да обнови Пољску. Андраши вјерује да су ти телеграми аутентични, само не зна којим су каналом продрли у јавност Што се тиче његовог става по питагьу Црног мора, Андраши истине да га он није скривао од Руса у своје вријеме. Новиков, пак, сматра да су телеграми који се приписују њему и Јонину пука измишљотина, коју су исфабриковали пољски емигранти који су се бавили фалсифнковањем докумената. Једини гелеграм који je он пронашао у досијеу за 1870. годину, a који je он упутио Јонину, има сасвим другу садржину. V њему он даје инструк- ције Јонину да се уздржи од било каквог учешћа у преговорима из- међу српске и црногорске владе око закључења војне конвенције и да савјетује књазу Николи опрезност и дискрецију. Јасно je да je циљ ових публикација да ce Русија жигоше као подстрекай садашњих догађаја у Херцсговини и да ce обнављањем непријатних сјећања из- међу Руса и Андрашија унесе смутња у њихове садашње пријатељ- ске односе.
Vienne, le 6/18. Avril 1876, 75. 219