Page 865 - index
P. 865
чало XX вв, Москва 1971, 450—51). О Митхад-пашиним концепцијама видјети и занимљиву расправу И. Ј. Фадејеве (К характеристике об щественно-политических взглядов Ахмеда Мидхад-паши. Сборник — Арабские страны, Турция, Иран, Афганистан. История, Экономика, Москва 1973, 56).
247. Копија овог Шпејеровог извјештаја заведена je у Министар- ству под бр. 2177 (76), али се не види датум кад je примљена.
248. Новиковљев извјештај примљен 5/17. VII 1876. и заведен под бр. 1097.
Најзначајнији дио службене кореспонденције између аустро- угарске и турске владе о затварању луке Клека објављен je код Ch. Samwera и J. Hopf-a (Nouveau Recueil Général de Traité (22—32) и то: 1. вербална нота грофа Андрашиjа турском амбасадору у Бечу од 13. VII 1876; 2. одговор Алеко-паше Андрашију од 24. VII 1876; 3. писмо грофа Андрашија грофу Зичију од 31. VII 1876. и 4. писмо грофа Ан- драшија грофу Зичију од 7. VIII 1876). Као што се из наведеног Но- виковљевог извјештаја и споменутих материjала аустро-угарског ми нистерства даде запазити, аустро-угарска влада je издала наредбу о затварању луке Клек чим je сазнала за објаву рата Црне Горе Турској. Нота књаза Николе којом je Црна Гора објавила рат Турској публи кована je такође код Samwera (18—19). Писци уводне студије у По- себном додатку истичу да je аустријско затварање луке Клека усли- једило као резултат договора у Рајхштату (Особое прибавление, 22).
249. Извјештај добијен 5/17. VII 1876. и заведен под бр. 1098.
250. Шуваловљев извјештај примљен 7/19. VII 1876. и заведен под бр. 1111. Извјештај je показан императору, а на првој страници назна чено »voyage«.
Док je британска влада заступала мишљење да треба по сваку цијену поштовати начело „неинтервенције" у сукобима на Балкану, очекујући да ће такав или сличан став заузети и петроградски каби нет, дотле су у енглеском јавном мњењу све више почеле да јачају оне снаге које су устајале против такве политике кабинета. Руска штампа je то са посебном пажњом пратила (Голос, С. Петербург 26. VIH/7.IX 1876, 235).
251. Извјештај добијен 7/19. VII 1876. и заведен под бр. 1112.
На почетку оружаног сукоба на Балкану руска влада je увјера- вала званичне британске кругове да се неће мијешати у њега. Јавно мњење Русије, које су изражавали готово сви водећи листови Петро града и Москве, било je друтачијег мишљења. Оно je почело отворено да позива владу да интервенише на Балкану и да не изневјери „свете обавезе" према угроженој браћи на Балканском полуострву (Голос, С. Петербург 20. VIII/1. IX 1876, 229).
О изразима солидарности становништва царске Русије према ослободилачким стремљењима балканских Словена видјети Зборник — Освобождение Болгарии (572—573; 594—595; 619—620 и даље) као Зборник посебно посвећен политици Русије према ослободилачком покрету на Балкану у доба источне кризе — Россия и националъно- -освободителъная борьба на Балканах 1875—1878.
Као што се из материjала ових значајних зборника даде запази ти, руска јавност није била јединствена у оцјенама званичних потеза царске владе на почетку источне кризе. Политику царске владе и
863
