Page 866 - index
P. 866
курс Горчаковљеве дипломатије оштро je критиковала царица Марија Александровна. Она je отворено истицала да тако „пасивна улога“ руске дипломатаje у заштити интереса балканских Словена може само да пољуља углед Русије у очима словенског свијета, па je за то кори- стила сваку прилику да код војних кругова распали дух солидарно сти са ослободилачком борбом на Балкану (Дневник Д. А. Милютина, II, 43). О расположен^ руске револуционарне јавности према осло- бодилачким стремљењима балканских Словена видјети драгоцјену студију В. Ј. Гросула (В. Я. Гросул, Революционная Россия и Балканы, 1874—1883, Москва 1980, 64—111, 121—177).
О солидарности руског народа са ослободилачком борбом Jy- жних Словена видјети и расправу В. И. Виноградова (Боевое содру жество народов России и Балкан во время русско-турецкой войны 1877—1878 гг, Центральная и юго-восточная Европа в новое время, Мос ква 1974, 205—206).
252. Извјештај добијен 20. VII/2. VIII 1876. и заведен под бр. 2245.
253. Овај извјештај у Министарство приспио 20. VII/2. VIII 1876. и заведен под бр. 2246.
254. И овај je извјештај примљен 20. VII/2. VIII 1876, а заведен под бр. 2247.
255. Овај извјештај je добијен 11/23. VII 1876, заведен под бр. 1125. и стављен на увид императору.
256. Копија овог Карцовљевог извјештаја заведена у Министар- ству под бр. 1154. Не види се датум пријема.
257. Копија овог Шпејеровог извјештаја заведена у Архиви Мини- старства под бр. 1292.
258. Извјештај добијен 20. VII/2. VIII 1876. и заведен под бр. 2248.
259. Карцовљев извјештај заведен под бр. 1156, али се не види датум приспећа у Министарство.
260. Извјештај je примљен 14/26. VII 1876. и заведен под бр. 1142. Уз извјештај се налазе и два прилога. На примјерку извјештаја са кога се доноси наведени текст постоји грешка у датуму, умјесто 8/20. стоји 8/30. VII 1876.
261. Новиковљев извјештај примљен 14/26. VII 1876, а заведен je под бр. 1143.
262. Овај Новиковљев извјештај Горчакову примљен je 25. VII/ 7. VIII 1876. и заведен под бр. 1150.
Супротно неким очекивањима, одмах поелиje обjаве рата од стране Србије и Црне Горе Турској „наступило je потпуно дипломат- ско затишје". Велике силе, очекујући развој догађаја, стално су да- вале изјаве о томе да не желе да се мијешају у послове Турске и да ће се у том смислу строго придржавати одредби париског мира (А. Фелькнер, Славянская борьба 1875—1878, С. Петербург 1877, 175). Пе троградски и бечки кабинети су знали да су такве изjаве само фор- малне, па су стога на вријеме предузимали кораке да припремљени дочекају развој догађаја на балканском ратишту.
864
