Page 863 - index

240. Извјештај генерала Игњатјева, заједно са једним анексом, примљен 30. VI/12. VII 1876, заведен под бр. 1063, а претходно пока­ зан Александру IL
241. Јастребовљев извјештај добијен y Министарству 10/22. VII 1876. и заведен под бр. 1170.
242. Текст споразума у Рајхштату се доноси по оној верзији која je објављена y Зборнику Rusko-njemački odnosi (36—38). У овом зна- чајном Зборнику, као што je познато, постоји одштампана и руска вер- зија договора у Рајхштату. Y верзији на руском језику ce поткрала једна омашка, мјесто „Рајхштат 26. јуна 1876. г." (по старом кален- дару) стоји „Рајхштат 26. јула 1876. г". Y3 руски текст je, такође, дато и веома значајно објашњење, па га, стога, доносимо у цјелини:
„Оригинала у архиви нема. Текст je написала иста рука која je и писала реферат Горчакова о преговорима са Бизмарком 19. априла 1873. г. Са стране (тј. на мартини — Б. П.) оловком je написано: »restitué pur (! — В. P.) S. М. l’Empereur le 25. juillet 78« (37).
Y3 текст споразума у Рајхштату објављена je у Зборнику „Ру- ско-њемачки односи" и једна „Промеморија" (на француском и ру­ ском језику), која носи датум „28. Juin 1876' (н. к. — Б. П.). Руска вер- зија ове „Промеморије" има и сљедећу напомену: „Оригинални доку- менат показан je у реферату Александру II. Написан je рукописом на два листа писаће хартије који су у свесци повезани свиленим концем. При врху je стављен датум другом руком 28. јун 1876". Текст ове „Промеморије" у цјелини гласи:
„II me semble utile de préciser quelques-uns des points indiqués dans la précédente notice.
Ad. I. En aucun cas une intervention directe ou indirecte en fa­ veur des Turcs contre les Chrétiens ne saurait être admise.
Ad. II. Le port de Klek devrait être fermé aux troupes turques dès la proclamation du principe de non-intervention.
Dans le cas où cette fermeture n’aurait pas lieu, il serait impos­ sible de refuser aux Serbes et aux Monténégrins le transit des armes et munitions destinées à les renforcer. Mais il est très désirable qu’on puisse éviter cette nécessité qui pourrait donner lieu à des interpréta­ tions malveillantes de la part de quelques Puissances.
Ad. III. On ne saurait prévoir le moment ni le mode que les Ca­ binets pourraient choisir pour s’interposer entre les deux parties. Le moment peut être indiqué soit si les succès et revers étant partagés, l’épuisement de la lutte amenait les deux parties à prêter l’oreille aux transactions, soit si les Turcs ayant brisé la résistance militaire, la pour— suite des opérations prenait un caractère de cruauté inutile et de ven­ geance. Le mode d'interposition dépendrait alors de l’accord entre les Cabinets.
Ad. IV. Les suites possibles de la lutte ouvrent la porte aux plus graves combinaisons.
Si les Turcs ont le dessus, les Puissances ont le droit, le devoir et l’intérêt d’exiger que la position assurée par les traités à la Serbie ne soit pas altérée et que les forteresses turques ne soient pas rétablies. Les mesures de précaution que la Porte pourrait prendre pour sa sécu­ rité à venir ne devraient pas enfreindre ces limites.
Quant aux provinces sujettes, on devrait insister pour que leur sort à venir soit réglé d’après les conditions du programme de Berlin,
861