Page 862 - index
P. 862
229. И овај je извјештај добијен 28. VI/10. VII 1876, заведен под бр. 1034, а претходно стављен на увид императору. На првој страници и овог извјештаја стоји написано — »voyage«.
230. Извјештај добијен 28. VI/10. VII 1876. и заведен под бр. 1035. Прије тога извјештај je у Варшави стављен на увид императору.
231. Новиковљев извјештај примљен 27. VI/9. VII 1876. и заведен
под бр. 1016.
Расправљајући о овом раздобљу источне кризе А. А. Улуњан са-
општава податке из неких извјештаја руских посланика из Цариграда и Беча (А. А. Улунян, Апрельское восстание 1876 года в Болгарии и Россия, Очерки, Москва 1978, 88—97).
232. Овај повјерљиви извјештај Новикова Александру II прим- љен je у Министарству 27. VI/9. VII 1876. и заведен под бр. 1017, по- што се претходно руски владар упознао са садржајем.
У извјештају се спомиње чињеница да je руска влада на по- четку босанско-херцеговачког устанка строго захтијевала од влада на Цетињу и у Београду да се уздрже од оружаног мијешања у уста- нак. О томе видјети код Миљутина {Дневник Д. А. Милютина, II, 18).
233. Убријев извјештај je стављен на увид императору 23. VI/5. VII 1876, а у Министарству примљен 27. VI/9. VII 1876, кад je и заве ден под бр. 1011.
234. Убријев извјештај примљен 27. VI/9. VII 1876, заведен под бр. 1012, а са садржајем упознат император већ 22. VI/4. VII 1876.
235. Извјештај стављен на увид императору 22. VI/4. VII 1876, а у Министарству примљен 27. VI/9. VII 1876, кад je и заведен под бр. 1013.
236. Копија овог Кудрјавцевљевог извјештаја прикључена je y Министарству уз докуменат бр. 2077 (76).
237. Копија овог Шпејеровог извјештаја добијена je у Министар ству и заведена под бр. 2081 (76), али се не види тачан датум пријема
238. Извјештај примљен 29. VI/11. VII 1876, заведен под бр. 1074, а са садржајем упознат и император. На насловној страници заби- љешка — »voyage« !
239. Извјештај добијен 30. VI/12. VII 1876, заведен под бр. 1054, а претходно стављен на увид императору.
Y ноти великог везира књазу Николи од 25. VI 1876. истакнуто je да развој устанка у Херцеговини потврђује да снаге које je Турска упутила за његово угушење не само да нијесу биле веће но што тај задатак изискује, како мисли књаз Никола, већ оне чак нијесу биле ни до нивоа који намећу војна правила. Везир даље оповргава тврдње црногорске владе да турске власти спречавају саобраћај са спољним свијетом, јер, по његовим категоричним тврдњама, становници кња- жевине слободно одлазе у Спуж, Подгорицу и Скадар. Везир je на крају изразио захвалност књазу због тога што Муктар-пашине трупе нијесу наишле ни на какве сметње приликом посљедњег снабдије- вања никшићког гарнизона, па je, с тим у вези, изразио наду да ће султан то и те како знати да награди.
860
