Page 849 - index
P. 849
Европи на животну снагу једног национално-револуционарног покрета и на снажне изворе његове енергије. Говорећи о овом догађају, Тавро Вуковић, црногорски министар иностраних послова и писан занимљи- вих и значајних мемоара, истине: „У знаменито] битци на Муратовици од 24. фебруара, која je била трећа по реду од пометка устанка, под командой Лазара Сочице и Пека Павловића, усташи су одржали нај- сјајнију побједу над Турцима од свију што су биле од пометка устан ка. Посјечено je осам стотина турских глава; узели су хиљаду и три ста острагуша; муниције; два брдска Крупова топа, мноштво сабаља, коња мазага и других ствари.
Славна побједа над Турцима на Муратовици, колико je била зна менита по себи, толико je била важна према добу кад се догодила. Она je имала благотворни утицај на цио тешки заплет у коме ce je херцеговачки устанак находио. Акције устаника поново су скочиле пред дипломацијом. Аустријске и друге пресије лакше je било сно сите, као и водити преговоре са Србијом о савезу." (Г. Вуковић, Ме- моари, I, Цетиње—Титоград 1985, 265—266).
За вријеме оружаних окршаја на Муратовици и касније за ври- јеме битке на Петњем Брду и Пресјеци налазио се при устаничкој главној команди дописник „Новог Времена" Ф. А. Васиљевски. Он je са лица мјеста доставио неколико дописа који имају драгоцјен значај за ратну историју устанка (Новое Время, С. Петербург, 24. III 1876, 25; 28. IV 1876, 29; 10. V 1876, 70). Почев од броја 168 (од 17/29. VIII 1876) Васиљевски je публиковао у свом листу занимљиву и по подацима богату расправу: „Оглед о херцеговачком устанку". Оправдано je прет- поставити да су подаци које je дао Васиљевски послужили, поред осталог, као извор за студију о херцеговачком устанку која je у на- ставцима излазила у „Руском инвалиду" за 1876. годину (Русский инвалид, С. Петербург, 4. III 1876, 49; 23. III 1876, 65; 1. IV 1876, 72; 8. IV 1876, 75; 9. IV 1876, 76; 13. IV 1876, 79; 27. V 1876, 114; 31. VII 1876, 167; 22. IX 1876, 208; и даље).
106. Извјештај примљен 31. Ш/12. IV 1876, заведен под бр. 493. и стављен — »Ad acta!«.
107. Новиковљев извјештај приспио y Министарство 20. III/l. IV 1876, заведен под бр. 475. и показан императору.
108. Извјештај примљен 20. III/l. IV 1876, заведен под бр. 477. и стављен на увид императору.
109. Капнистов извјештај добијен у Министарству 19/31. III 1876, заведен под бр. 471. и показан Александру II.
ПО. Јонинов извјештај примљен у Министарству 1/13. IV 1876. и заведен под бр. 1084. На насловној страници Гирсовом руком напи сана примједба која се са фотокопије не може прочитати.
111. Извјештај генерала Игњатјева приспио у Министарство 23. Ш/4. IV 1876, заведен под бр. 510. и стављен на увид императору.
112. Убријев извјештај примљен 27. Ш/8. IV 1876, у Архиви за веден под бр. 504. и дат на оцјену Александру II.
ИЗ. Јонинов извјештај je добијен у Министарству 12/24. IV 1876. и заведен под бр 1172. Са друге стр. оригинала (5704) испуштен сље- дећи текст: „как бы для того, чтобы дипломатически довести до конца
847