Page 847 - index

95. Шуваловљев извјештај добијен 15/27. III 1876, заведен под бр. 433 и дат на оцјену Александру II.
Мора се рећи да je у току трајања источне кризе влада Велике Британије водила бригу како да обезбиједи интересе Туреке, слично као што je радила и уочи кримске кампање. Додуше, седамдесетих година прилике су биле знатно измијењене, jep je у Европи политички и дипломатски дјеловао тројецарски савез. Иако то није био „све- моћни политички блок" (Чубриловић, Босански устанах, 107), али je био толико утицајан да je могао спријечити сваку сепаратну акцију Енглеске на Истоку.
96. Игњатјевљев извјештај примљен 14/26. III 1876, заведен под бр. 423. и стављен на увид императору.
97. И овај извјештај генерала Игњатјева примљен 14/26. III 1876, заведен под бр. 424 и показан императору.
98. Убријев извјештај приспио у Министарство 14/26. III 1876, заведен под бр. 414, а са садржајем упознат и император.
99. Шпејеров извјештај je примљен у Министарству 19/31. III 1876. и заведен под бр. 925. На мартини неколике нечитке примједбе генерала Игњатјева.
100. Новиковљев извјештај je добијен y Министарству 14/26. III 1876. и заведен под бр. 427.
101. Овај Новиковљев извјештај примљен je такође 14/26. III 1876. и заведен под бр. 428. Са садржајем je упознат и император.
Као што обавјештава књаз Никола у својим мемоарима, прије суторинског састанка сусрио се са устаничким првацима аустро-угар- ски вицеконсул из Требиња Вук Врчевић. Он je том приликом саоп- штио да има дужност да у име генерала „објасни реформе" које се нуде устаницима, на што je познати устанички првак Лазар Сочица изјавио да устанички представници „желе само из његових уста (тј. генерала Родића — Б. П.) чути оно због чега су дошли на састанак". Енергична изјава пивског првака била je довољна да аустро-угарског генерала натјера да дође у у Суторину. Тамо су га устанички прваци с пажгьом дочекали, а он им je објаснио оно што су и они и без ње- гових објашњења добро знали. (Никола, I, Мелюари, 268—269).
Одлазећи на разговоре са устаничким првацима, барон Родић je добио телеграмску шифровану инструкцију, датирану у Бечу 23. марта 1876. године. Њезин дешифровани текст у цјелини гласи:
»Ich komme auf Е. Е. Frage zurück was Gegenstand Ihrer Be- sprechung mit Insurgentenchefs sein solle. Ihre Aufgabe, ich wiederhole, ist Pacification herbeizuführen. Mittel folgende:
Machen Sie den Insurgenten klar, dass in früheren Epochen eine Controlle der Mâchte über die Einhaltung der von der Pforte ihren christlichen Unterthanen ertheilten Zugestândnissen nicht nur von ihr nie zugegeben, sondem ausdrücklich ausgeschlossen war, wâhrend jetzt die Zusicherung den europâischen Mâchten gegenüber gemacht wurde. Heben Sie hervor, dass die Pforte nicht nur die von uns vorgeschlagenen, sondern auch die früher von ihr selbst, vielleicht ohne Absicht ernstlicher Durchführung, verkündeten Zugestàndnisse ins Werk zu setzen sich ver- bindlich gemacht hat; dass der gesammte Inhalt dieser Concessionen viel bedeutender ist, als es heute die Insurgenten selbst noch zu beurtheilen
845