Page 851 - index

129. И овај Новиковљев извјештај примљен 10/22. IV 1876, заве­ ден под бр. 580. и такође показан императору.
130. По приспећу у Министарство, овај Шпејеров извјештај став- љен — »Ad acta!«. На насловној страници једна доста нечитљива за- биљешка генерала Игњатјева, из коje се може само разабрати то да руски амбасадор истине да je процес уједињавања сјеверноалбанских племена веома сложен и спор.
131. Новиковљев извјештај примљен 10/22. IV 1876. и заведен под бр. 577. На насловној страници руком књаза Горчакова написано: бр. 577. На насловној страници руком књаза Горчакова написана je једна напомена нечитљива са фотокопије.
132. Јонинов извјештај приспио у Министарство 23. IV/5. V 1876, и заведен под бр. 1270.
133. Јастребовљев извјештај стигао у Министарство 24. IV/6. V 1876, гдје je заведен под бр. 611.
134. Y Архиви Министарства овај Карцовљев извјештај заведен je под бр. 636. Из фотокопије се не види кад je примљен.
135. Са фотокопије je тешко установити кад je овај Јастребов- љев извјештај примљен y Министарству.
136. Овај Шуваловљев извјештај из Берлина упућен je као при- лог уз кратак извјештај Убриа Горчакову од 11/23. IV 1876, No 83, а примљен je у Министарству 13/25. IV 1876, гдје je у Архиви заведен под бр. 600. Са садржајем овог извјештаја упознат Александар II.
137. Заједно са два прилога, Убријев извјештај примљен у Мини­ старству 13/25. IV 1876, заведен под бр. 601 и показан императору. Бизмарку тада заиста није било много стало до тога да се про- нађе најбоље рјешење у односима између Порте и њезиних побуње- них поданика. Он je тада једино био окупиран мишљу да се не по- љуља било у чему положај његовог искреног савезника — Аустро-
-Угарске (Harris, A diplomatie history, 186).
138. Извјештај примљен 13/25. IV 1876, заведен под бр. 60 и став-
љен на увид императору.
139. Извјештај je добијен у Министарству 22. IV/4. V 1876, а не види се под којим je бројем заведен.
Иако je још од половине фебруара британска влада била јако заузета припремама за проглашење своје краљице царицом Индије, ипак њени дипломати нијесу сметали с ума ток збивања на европском Истоку (Harris, A diplomatie history, 303). Они су, а посебно то важи за X. Елиота, сваки успјех Русије на Истоку сматрали својим неуспе­ хом, а сваки напредак и побједу устаника или Црне Горе и Србије за корак ближе коначном остваривању руских политичко-стратешких циљева на Балкану.
140. Копија овог повјерљивог извјештаја упућена je и Игњатјеву. Можда то на овом мјесту и не би требало наглашавати да међу двије- ма верзијама овог извјештаја не постоје и неке разлике. Тако, трећи пасус извјештаја спремљеног за Игњатјева не подудара се у потпуно- сти са дијелом текста из извјештаја Гирсу. Он гласи:
54 Русија и босанско-херцеговачки устанак И
849