Page 737 - index
P. 737
смерти, кого-либо из его семейства по выбору горцев. Местопребыва нием Пренка был бы Орош, столица Мирдитии. При нем состояло бы нечто вроде сената — совет старейшин горных племен, который по могал бы Пренку советами. Управление Горной Албаниею было бы главным образом основано на существующих в стране обычаях, кото рые бы со временем удалось, конечно, смягчить. Пренк мог бы обло жить горцев податью, чего до сих пор не могло сделать турецкое пра вительство, и деньги эти шли бы на нужды мутесарифлика. Первое время Порта должна была бы выдавать Пренку субсидию, потому что, конечно, доходы мутесарифлика не были бы для него достаточно велики. Необходимо было бы также включить в состав этого муте сарифлика город Алессио и устье реки Дрима, чтобы дать ему таким образом доступ к морю, без чего мутесарифлик этот существовать не может. Наконец.
Е. Необходимо отделить от Скутарского вилайета славянские части его, т.е. племя кучей-дрекаловичей, Подгорицу, Спуж, местность Зету с Жабляком, острова Вранину, Лессендр и Грможур, северную часть местности Крайны до села Шестане и Спиццкий округ на берегу Адриатического моря и части эти присоединить к Черногории, предо ставив мусульманам право выселиться, если они не пожелают стать черногорскими подданными. Это необходимо ввиду того, чтобы избе жать в будущем столкновений черногорцев с турками и историй вро де убийства 1874 года.
АВПР, ПК-2408.
Шпейер
437.
ПИСМО ОРЛОВА ГОРЧАКОВУ
О боравку лорда Солзберија у Паризу и његовим разговорима с војводом Деказом и маршалом Макмахоном. Солзбери je дошао у Париз с увјерењем да преговори у којима ће он узети учешПа могу само да доведу до рата између Русије и Енглеске и тек му je 1'орча- ковљева депеша, коју je прочитао код Деказа, улила наду у постиза- н>е мирног рјешења у Цариграду. Солзбери je расположен за широке реформе, између осталог установљавање локалних судова саставље- них од хришћана који нијесу турски поданици, којима би стајала на располагању полиција, такође састављена од хришћана-странаца. Над тим судовима био би у Цариграду врховни суд, састављен од дванаест хришћанских судија коje би одређивале силе и шест мусли- мана које би постављао султан. Солзбери je противан да сами Руси окупирају дјелове турске територије, али му je изгледао прихватљив Деказов пројект о руској окупацији Бугарске, аустро-угарскоЈ оку- пацији Босне и Херцеговине и енглеској окупацији МакедониЈе. Више пута je Солзбери враћао разговор на међународну оружану полицију
коју би могли сачињавати Белгијанци, Холанђани или Швајцарци. Paris, le 11/23. Novembre 1876.
735
