Page 384 - index

рат. Новиков га je упитао како Аустро-Угарска, ако жели да очува своју неутралност, може да помшшьа на херметичко затварање сво- јих граница према Србима, док са друге стране оставља Турцима могућност да користе ову луку. Андраши je одговорио да се не ради о херметичком затварању аустријско-српске границе, а да би с дру­ ге стране, у случају рата, аустро-угарска влада на сопствену иници- јативу одлучила о мјерама које треба да предуэме у погледу Клека. Новиков je напоменуо, ако Андраши придаје важност берлинском програму, треба да благонаклоном неутралношћу према хришћан- ским књажевинама омогући његово остварење, јер он неће моћи би- ти остварен ако ове буду тучене. Ma колико да су ce хришћанске др- жавице огријешиле о Русију, не прихвативши њене савјете, ако дође до рата између њих и Турске, јавно мњење у Русији биће потпуно на њиховој страни. Андраши je одговорио да ће догађаји на крају одлучити која ће страна бити задовољена, она у Русији, која симпати ше са Словенима или супротна струја која превлађује у Аустрији. Из гледи су да ће превагу однијети она прва. Срби су заслужили да добију лекцију од Турака, али по свему судећи, најбоље би решење било да Турска буде одстрањена из Европе. Аустро-Угарска ипак неће учи- нити ништа што би убрзало такво рјешење. Она je за хришћанску ствар учинила колико je могла: Србима je протурено више оружја но што су га Турци провели кроз Клек, а и сами Срби су Аустрији јавно захваљивали што je великодушно прихватила избјеглице из Бо- сне и Херцеговине. Коначна одлука зависиће од оружја. Ако побре­ ди Турска, Аустрија и Русија нијесу ништа изгубиле, а ако побије- де Срби, значи да je наступио тренутак за остварење програма који су оне усвојиле у Берлину.
Vienne, le 20. Juin/2. Juillet 1876, 129.
Sire,
Le Ministre des Affaires Etrangères d’Autriche n’a pas cru pouvoir consentir à la fermeture du port de Klek proposée par nous. (Напоме- на на мартини: je le regrette vivement).
Il m’a dit n’avoir pas connaissance des armes et des munitions qui auraient été débarquées récemment dans ce port à l’usage des Turcs. La dernière livraison d’armes sur les côtes de la Dalmatie avait été celle des sept mille fusils monténégrins et la Porte en avait fait l’objet de vives réclamations, le Prince Nicolas ayant mis, à les recevoir et à en remercier à Vienne, une ostentation pour le moins inutile.
Le Ctc Andrâssy me réitéra, contre la fermeture de Klek, les mêmes arguments dont il s’était déjà servi avant l'entrevue de Berlin. Ouvert, ce port constituait selon lui, entre les mains de l'Autriche, la meilleure garantie contre une attaque du Monténégro de la part des Turcs; fermé, il aurait l’inconvénient d'impliquer un encouragement manifeste à l’état de guerre.
Je n’avais rien à objecter au second de ces arguments d’une justesse incontestable; quant au premier, je fis ressortir qu'il perdrait sa valeur le jour où la guerre, éclatant entre la Turquie et le Moténégro, rendrait inutiles toutes les garanties contraires.
382