Page 366 - index

ries qu’ils mettaient en avant eux-mêmes dans cet ordre d’idées et il lui semblait douteux qu’un Cabinet Britannique quelconque osât paraître devant le Parlement avec un projet d’autonomies. Il existerait, d’ailleurs, entre le Premier Ministre et le Principal Secrétaire d’Etat une notable divergence de vues, tandis que rien ne semblait changé dans l’attitude du Gouvernement anglais quant à la poursuite de ses préparatifs mili­ taires.
Je ne sais pas au juste le sens des explications données ici par M. French, mais devant cette démarche anglaise je n'ai pu que me féli­ citer doublement des ouvertures de confiance dont j’ai été l’interprète moi-même. J’apprends en outre de mon Collègue de France que l’Ambas- sadeur d’Angleterre à Paris aurait parlé au Duc Decazes dans un sens identique au langage que M. Disraeli a tenu au Cte Schouvalow. Nous n’avons donc pas été les seuls à recueillir les confidences du Cabinet de St. James, quelles que soient les variantes qui ont pu s’y introduire selon la diversité des Puissances et des hommes d'Etat auxquels elles
ont été faites.
АВПР, K-126.
Novikow
217.
ИЗВЈЕШТАЈ НОВИКОВА ЦАРУ АЛЕКСАНДРУ II
Андраши сматра да Аустро-Угарска и Русија не треба да оду- стају од програма који су усвојиле берлинским меморандумом са­ мо због тога што je Енглеска измијенила свој став и иступила с но- вим приједлозима. Јасно je да Порта, која je унапријед протествовала против захтјева чију тачну садржину још није знала, a који су очи- гледно далеко умјеренији од енглеске идеје о аутономији побуњеним покрајинама, а уз то још и о увећањима Србије и Црне Горе, још мање ће пристати на тај нови план. Уосталом, Енглеска није у стању да гарантује да ће спровести нови програм ако Русија и Аустро-Угар­ ска буду одустале од свога. Андраши сматра да je за локализовано рјешење немогуће наћи бољу комбинацију од оне која je предложе­ на његовом депешом од 30. децембра, тј. аутономију чији би кључни елемент била мјешовита комисија с хришћанином на мјесту предсјед- ника. Ићи даље од тога, значило би неминовно доћи до потребе за интегралним рјешењем неточное питања. Андраши истине да у Бо- они и Херцеговини има оних који би жељели анексију Србији, дру­ гих који би се радо прикључили Црној Гори, а има и оних који желе да буду припојени Аустрији. Међутим, нико не жели трибутарну аутономију. Како да се установи вазална кнежевина у Босни гдје муслимана има скоро исто онолико колико и хришћана? Он je уби- јеђен да ни Турци ни устаници, ма колико пута однијели побједу једни над другима, никада неће успјети да сопственим снагама ство­ ре солидне политичке формације.
Vienne, le 13/25. VI 1876, 121.
364