Page 24 - index

C’est ce que j’ai relevé dans un échange d’idées confidentiel avec mon collègue de France qui, d’ailleurs, est déjà converti à ce point de vue. Je lui ai dit qu'ii était prudent de la part de Mr le Duc Decazes de ne pas accentuer outre mesure la différence de l’attitude actuelle de l’Europe d’avec celle de 1856., mais qu’il ne faudrait pas non plus donner dans l’excès contraire. En atténuant trop cette différence, en ménageant trop les formes, on risquerait d'entamer ie fond même des garanties, déjà possablement insuffisantes, que nous demandons à la Porte et sans lesquelles il serait tout à fait impossible de tenter une action d’apaisement sur les insurgés.
АВПР, K-126.
Novikow
6.
ПОВЈЕРЉИВИ ИЗВЈЕШТАЈ НОВИКОВА ГОРЧАКОВУ
Деказ обавјештава де Вогиеа да му из Лондона стижу неки не- провјерени гласови о извјесним неповољним знацима. Између оста- лог, турски амбасадор Мусурс-паша je обећао, као цијену за уздр- жавање Енглеске од заједничког корака у Цариграду, широку толе- ранцију према свему што би Енглеска предузела у Египту у циљу учвршћења свог положаја у тој земљи. Новиков je, међутим, сазнао y аустријској државној канцеларији да Порта није дала свои амба- садору инструкције да тако говори у Лондону. Бојст јавља да je обезбијеђена пуна сарадња Енглеске у заједничкој акцији сила у Ца­ риграду, а да се њене замјерке односе само на поједине детаље, као што je употреба прихода побуњених покрајина за потребе гьихове сопствене администрације и одредба о стицању државних земљишта од стране хришћана који их обрађују. Уколико би Енглеска ремети- ла концепт сила, Аустрија и Русија би морале да са становишта га- рантних држава пређу на ужи терен сила које се граниче с тим областима.
Viene, le 3/15. Januar 1876, 2.
Mon Prince,
Les dépêches de Mr le Duc Decazes à Mr de Vogüé étaient accom­ pagnées d’une lettre particulière qui rendait compte, à titre de rumeurs, de certains indices défavorables qui lui venaient de Londres.
Ainsi Mussurus-Pacha aurait fait entrevoir au Cabinet de St James, comme prix de son abstention de la démarche projetée à Constantinople, une large tolérance du Gouvernement Turc pour tout ce qu’entrepren­ drait l’Angleterre en vue de consolider son influence en Egypte.
J’apprends cependant â la Chancellerie d’Etat que l’Ambassadeur de Turquie à Londres n’a pas eu d’instructions de la Porte pour tenir un pareil langage.
Les derniers télégrammes de Mr de Beust annonçaient, d’ailleurs, que la coopération active de l’Angleterre était assurée à l’action des Puissances à Constantinople et que les objections du Foreign Office ne portaient que sur des points de détail tels que l’allocation des revenus
22