Page 26 - index
P. 26
Из всех его показаний, вместе взятых, легко было убедиться, что он ничто иное, как политический пройдоха, каковых немало было с 1866 года до 1870 года в славянских провинциях Турции. В Скутари Георгий Павлович долго не мог оставаться Как подозрительная лич ность он скоро убежал в Черногорию, а оттуда в Далмацию и Триест. Здесь он сошелся с Петром Узелцем, тоже не признанным в Сербии талантом, который также принадлежит к числу помянутых пройдох. О последнем Азиатский департамент в 1870 году (как помнится мне) предупредил консулов в Турции особым циркуляром. Этот Узелац вместе с Георгием Павловичем приняли некоторое участие в босан- ском восстании на австрийской границе, но ничем особенным не отличились. Под влиянием доходивших до них газетных известий о победах Герцеговинцев, они сами по себе составили так называемое боснийско-герцеговинское правительство в своем больном воображе нии, так что ни герцеговинцы, ни босняки не знают о существовании такого правительства, не знают даже местечка в Герцеговине по име ни Казаница(!), где будто бы организовано то правительство.
АВПР, FA-V-A-2, 635.
8.
ПОВЈЕРЉИВИ ИЗВЈЕШТАЈ ИГЊАТЈЕВА ГОРЧАКОВУ
Констан-ефендија донио у Цариград поруку Реуф-паше који сматра да Црну Гору или треба војнички окупирати или јој дати широке концесије у замјену за учешће у пацификацији. У извјешта- ју Констан-ефендија je сувише истакао утицај књаза Николе на уста- ннке, чиме му je учинио лошу услугу. Он се залаже за признавање независности Црној Гори и давање територија и према Херцеговини и према Албанији, а уз то и луку Спич. Предлаже да се сва спорна питања која се јављају још од афере с турско-црногорским разгра ниченьем ријеше у повољном смислу по Црну Гору. Концесије би имале да се дају поступно, у сразмјери са добром вољом коју би Црна Гора показивала у учешћу за пацификацију Херцеговине. Уплашена величиной предложених уступака, Порта покушава да се непосредно споразумије с устаницима, али je, ипак, хтјела да упути Констан-ефен- дију на Цетиње да испита шта би били минимални захтјеви Црного- раца Предстојећи корак сила, чији je цил> био да се спровођењем реформи пацификују побуњене покрајине, одгодио je оба ова поку- шаја. Порта je ријешила да сачека исход те европске интервенције да би упоредила оба пута и видјела који би приje довео до пацифи- кације.
Pera, le 6/18. Janvier 1876, 6.
Monsieur le Chancelier,
En envoyant Constan Effendi à Constantinople, Réouf Pacha semble avoir posé à la Porte l’alternative soit de procéder à l’occupation mili taire de Monténégro, soit de s’entendre à l’amiable avec le Prince Nicolas, en lui offrant de larges concessions, au prix de la pacification de l’Herzé
24
