Page 13 - index

Руска влада je очекивала да код већине великих европских држава њезин ратни циљ неће наићи на отворено противљење. У Петрограду се тада држало да са Аустро-Угарском ствар стоји сасвим другачије. Војно-стратешка позиција Монархије задава­ ла je озбиљну бригу руској влади. Забринутост су показивали нарочито војни кругови који су тада играли и те како важну улогу у спољној политици царизма.
У изграВивању ратних цшъева и планова на Истоку, руски војни кругови су од почетка заступали мишљење да би се „без споразума" са Аустро-Угарском „дејства руске армије на Балкан­ ском полуострву лишила сваке реалне основе".
Као што je познато, ратни план Русије предвићао je једновре- мено отварање ратних дејстава на два фронта — азијском и бал­ канском. Што се тиче дејстава на азијској ратној позорници то није у Петрограду представљало никакву или готово никакву за­ бринутост. Заправо, локализовани par на азијском фронту, уда- љеном од виталних предјела Европе, не би узнемиравао европ- ску јавност и европску дипломатију — сматрали су војни и по- литички стратези царске Русије. С друге стране, рат на азијском сектору нудио je могућност за освајање територија у Малој Ази- ји, што je могло да представља гаранцију да ће отоманска влада бити принуЬена да учини уступке балканским Словенима, „чиме би се достигав главни цил> рата". Најутицајнији војни стручњаци царске Русије држали су тада да би „главни ратни цил>“ — „по- бољшање, положаја хришћанског становништва Босне и Херце- говине и Бугарске" био на тај начин достигнут „не директив већ
индиректнв".
Главна пвзорница рата, ипак, требалв je да буде на Балкану.
Te je наметнуло рускеj царској влади обавезу да у изграћивању своје политичко-стратешке концепције и одрећивању главног ратног цил>а даде посебну важност војно-стратешким чиниоци- ма. То je довело војне Кругове Русије у посебан положа], пружа- јући им могућност да пресудно утичу на политику владе. Они су већ од средине 1876, т]. од тренутка кад су почели да се разра- ћују ратни циљеви Русије, заступали гледиште да се рат на Бал­ кану не може дјелотворно припремати ако се руска војна сила, предвиБена за извоћење напада на Турску, потпуно не обезбиједи од опасности изненадног удара са запада, од Аустро-Угарске при- је свега. Ниједна од великих држава, a Русија поготово, није тада сумњала у велику политичко-стратешку и војно-стратешку заин- тересованост Бечке Монархије за догаћаје на Балкану. Стога су руски војни и политички стратези такву заинтересованост сма-
11