Page 11 - index

Kad je срединам 1876. султана Абдул-Азиса смијенио султан Мурат V, а власт у Цариграду пријешла из руку Старотурчина Хусейн Авни-паше у руке Младотурчина Мидхад-паше и кад je објављен турски пројекат устава у 19 чланова, туркофилска штампа по Европи почела je да диже прашину тврдњама да je отоманска држава нашла унутрашње снаге да ријеши источну кризу. Устаници у Херцеговини и Босни осјећали су, меЬутим, да je сваки султан султан а да ствар ослобоћења Јужних Словена зависи исклучиво од снаге њихове наоружане деснице. Управо у то вријеме силе тројецарског савеза усвојиле су Берлински мемо­ рандум. Овај мећународни споразум je, поред осталог, открио по- малоизненаћенојдипломатији тројецарског савеза исазнањеда једна од главних улога у рјешавању проблема Истока постепено прелази на Енглеску. Док су догаћаји на Балкану текли доста дра- матичним током, британска дипломатија je, напоредо са дјелат- ношћу сила тројецарског савеза, развила веома живу активност. Осјећајући да прилике раде, добрим дијелом, за њу, она je же­ лтела да узме инициативу у своје руке и да je ни по коју цијену доле не испушта. Стога je одмах почела да настоји да се спо­ разум тројице замијени договором петорице, jep je у таквој ва­ ријанти европског договарања осјећала могућност за своју доми- нацију. Зато je британска дипломатија отпочела да шири тврдње о новој друштвеној „снази" у Турској, о могућности да се у ото- манској држави пријеће на пут „гарантија" и т. сл. То je била дубока заблуда британске дипломатије; неточна криза се, у ства- ри, све више заоштравала и догаћаји су окретали најопаснијим смјером.
Иако су догаћаји срединам 1876. у много чему ишли на руку Енглеској, поставляло се питање да ли ће британска влада иско- ристити свој моћан утицај на Босфору како би се предузели од- лучни кораци за смиривање на Истоку. Добри познаваоци при­ лика знали су тада да су то само пусте желе и да Енглеска неће предузети ништа што би догаћаје обрнуло другим правцем. По­ слало je јасно да, стварна снага, од које je једино могао да се очекује радикалан корак за измјену реда ствари на Балкану, ни- je у рукама Енглеске већ у рукама двије балканске државе. Оне су својом директном оружаном акцијом биле у стању да прину­ де Русију да предузме рјешавајуће мјере и кораке. Питање се тада поставило ко ће да испољи одлучнију ријешеност — Русија или Енглеска, двије земле од којих je прва на политичкој позор- ници узбућене Европе држала страну балканским Словенима, а друга била противу н>их.
9