Page 12 - index

Сви су знаци говорили да догаћаји иду правцем који искљу- чује рјешавање источног питања дипломатским путем. Осјећају- ћи приближавање критичне тачке у развоју источне кризе, многи утицајни и обавијештени посматрачи у Европи су знали да бри- танска влада не жели да искористи до краја све могућности ко- je јој ce пружају y Цариграду како би ce задовољили оправдани захтјеви Србије и Црне Горе и учинили максимални уступци ус- таницима Босне и Херцеговине. Британска влада на такву одлу- чност није била спремна, јер je то значило да, поред осталог, из основа промијени своја схватања о словенском проблему.
Положај Русије у односу на неточно питање био je сасвим другачији. Иако je петроградски кабинет био свјестан тога да се статус мореуза није могао битније измијенити у околности- ма какве су се сложиле срединам 1876, ипак je Pycuja била у најповољнијем положају да неточно питање барем приближи конечном разрјешењу. Ствар се, дакле, поставляла у сљедећем: како установите нормалне услове аз развој нетурских народа на Балканском полуострву и, друго, чији ће се глас најснаж- није чути у Цариграду. И у једном и другом погледу најза- интересованији су били балкански народа, па за њима Pycuja. Иако су послије отварања Суецког канала Босфор и Дардане- ли изгубили, барем у економском погледу, значај који су дотада имали, ипак je питање мореуза и даље остало свјетско. Требало je по сваку цијену ограничити моћ Русије и њезин утицај на Истоку. Све се више потврћивало да je седамдесетих и осамде- сетих година XIX вијека неточно питање и са гьегове географ- ске, етничке, политичке и историјске тачке гледишта било нај-
више словенско питање, па je зато његово рјешавање морало пасти на плећа словенских народа под влашћу отоманске Пор­ те, ослоњених на Србију и Црну Гору и на Русију и њезину војну и политичку моћ.
Кад je пред крај 1876. постало јасно да се расплет догаБаја на Истоку не може извршити без непосредног војног ангажова- ња Русије, руски званични кругови су отпочели да ерше ужурба- не припреме за рат. V изгракивању ратног плана Русије било je доста колебања код њених владајућих кругова, тј. требало je одре- дити шта у политичко-стратешком и војно-стратешком погледу представља главни ратни цшъ. Кад се из ове временске перспек­ тиве суди о тим напорима руских владајућих кругова, мора се рећи да je у условима створеним срединам 1876. то било веома сложено урадити.
10