Page 14 - index

трети за чинилац првог реда и од њега су полазили у изграћи- вању своје стратегије и формулисању циљева para. Због тога су писци уводне студије „Политички поглед на почетак рата" знаме- нитог „Описа руско-турског рата", разматрајући политички поло­ жа]' од кога je судбински зависала стратегијска концепција Ру- сије, изграћена пред крај 1876, с правом истакли: „Без сагласно- сти са Аустро-Угарском, дејства руске армије на Балканском по- луострву била би лишена сваке основе за наду, из разлога што би ce no мјери продора у дубину полуострва, Аустро-Угарска са својом војном силом нашла у почетку на крилу руских армија, a затим директно њој за лећима, и то при пуној могућности да у свако вријеме пресјече њезине (руске армије — Б. П.) везе са царевином", остављајући руску војску на релативно тијесном пространству измећу планина карпатског и балканског система и Црног мора. Оваква схватања царских војних кругова пред­ ставляла су пресудну околност која je горчаковљевску дипло­ матку, иначе притиснуту опсесијом од опасности формирања но- ве европске коалиције против Русиje, принудила да nohe на пут споразума са својим најопаснијим партнером, споразума који je, у суштини, представляв прихватање начела подјеле интересних сфера на Балкану. Тако су се на најширем плану једног историј- ског процеса, започетог у двијема југословенским земляма, на­ шли распорећени сви одлучујући чиниоци европске политике, од којих су два, најнепосредније заинтересована за њезин развој, склонили средином 1876. један споразум, за који je тада само знало шест или седам личности, како je то истакао гласовити историк — М. Н. Покровски, рекавши да je то била „дипломатска Плевна" за Pycujy. Додуше, метафорички судови Покровског и његове елиптичне мисли увијек су постизале најбољи ефекат уколико су се осланяле на свеукупна факта веома сложене и противурјечне историјске датости седамдесетих и осамдесетих година прошлог стољећа.
Ако се изузму Торчаковљева и Жоминијева писма и посебни извјештаји неких војних изасланика, као и неки веома значај- ни материјали што се односе на занимљиву размјену гледишта у врховима руске државе о изградњи опште политичко-стратешке и војно-стратешке концепције царске владе пред крај 1876. го­ дине, близу 120 докумената представљају извјештаји из Београ- да, Дубровника, Мостара, Скадра и Сарајева. О валяности исто- ријских података у овим занимљивим историјским изворима прирећивач je изнио своје мишљење у првој књизи овог Зборни-
12