Page 93 - index

Копию с этого письма не представляю в министерство.
P.S. Распечатываю письмо это, чтобы занести факт, свидетельст­ вующий, что инсургенты не расположены подчиняться туркам и по­ сле ноты Андраши. Доверенный мне турок сию минуту пришел ко мне сказать, что инсургенты три дня тому назад напали врасплох на солдат в Полице, о которой упомянуто выше, разбили их, прогнали, захватили палатки и амуницию. Верно ли это, не знаю; хотя турок уверяет в истинности им сказанного. — Если было что-нибудь там, то ваше превосходительство уже знает об этом двумя днями раньше меня. Это первая весть, которую мы здесь слышали на третий, а не на 7-й или 9-й день.
АВПР, ПК-1876, 2408.
50.
ИЗВЈЕШТАЈ ИГЊАТЈЕВА ГОРЧАКОВУ
О разговору који je водио с британским генералним конзулом у Сарајеву, који je, на позив амбасадора сер X. Елиота, дошао из Мостара у Цариград да поднесе извјештај о стању у Херцеговини и о околностима у вези с устанком. Овај je, прије свега, изнио мишљење да руски генерални конзул Јонин општи с устаничким вођама и отво­ рено помаже устанак, наводећи његове сусрете с Пеком Павловићем, учешће на погребу Максима Баћевића, којом je приликом спустио заставу на руском конзулату на пола кошьа и чак оматра да устанак не може бита умирен све док Јонин остане на свом мјесту. О ситуаци­ ей у Херцеговини конзул Холмс се изражавао најнеповољније. Страни агенти у Мостару су потпуно изоловани од мјесног становништва по наредби турског комесара, те им стога недостаје било какво средство за акцију и улога им je потпуно пасивна. И поред пристрасности у корист Турака, британски конзул признаје да je мали број Црно- гораца у редовима устаника, изузев оних 500—600 које je довео Пеко Павловић. Сервер-паша и турски команданти који су у више махова објављивали да су устаници ликвидирани, преувеличавају гласове о учешћу Црногораца да би тиме правдали своје касније поразе од ус­ таника. Даље мисли да би с аустријске границе у Далмацији требало уклонити функционере и официре словенског поријекла, који су вео- ма пристраони у корист устаника, те их, приликом преласка границе, када се ови спасавају од Турака који их прогоне, не разоружавају и не интернирају, већ пуштају да се наоружани врате на неки други дио границе. Британски конзул сматра да би непосредан споразум између Црне Горе и Турске био најбољи пут за рјешавање питања устанка. То би се могло постаћи знатнијим територијалним концеси- јама Црној Гори, која би за узврат имала да призна сизеренство Турске, или уступањем три среза који су и онако под утицајем Црне Горе и признавањем независности ове кнежевине. Холмс сматра да
би уступањем луке Спича Црној Гори Црногорци добили излаз на море и дошли у додир са спољним свијетом, а турска влада би могла, упућивањем своје флоте у ту луку, да по потреби врши притисак на Црну Гору.
Péra, le 9/21. Février 1876, 55. 91