Page 39 - index

ment français désire se trouver en complet accord avec toutes les Puissances, mais la base de sa politique est l'accord avec la Russie.
J’en ai eu ia preuve dans un rapport de son Ambassadeur à Londres. La Marquis d’Harcourt a fait ressortir aux yeux de Lord Derby les dangers qu’entraînerait l’abstention anglaise, l’entrée en lice de la Serbie et du Monténégro et l’extension de la lutte aux autres provinces de l’Empire ottoman dont l’existence même pourrait être menacée. Il lui avait parlé de l’immense responsabilité qui retomberait sur l’Angle­ terre le jour où, refusant son concours aux autres Puissances, elle aurait failli à sa mission de grande nation européenne.
M. d’Harcourt avait pu constater un progrès en mieux dans les dispositions du Gouvernement britannique depuis que la Porte lui avait demandé elle-même de se joindre aux autres Cabinets et que les appré­ hensions anglaises quant aux conséquences d'un refus éventuel des insurgés de se soumettre aux volontés de l’Europe avaient été calmées jusqu’à un certain point par des assurances de Vienne annonçant, pour ce cas, une surveillance plus sévère de la frontière dalmate.
Mon rapport précédent n’en démontre pas moins la ténacité avec laquelle le Cabinet de St. James a su résister aux instances combinées de la diplomatie pour se ménager une certaine liberté d’action.
А.ВПР, K-126.
Novikow
18.
ИЗВЈЕШТАЈ НОВИКОВА ГОРЧАКОВУ
Аустријски амбасадор у Цариграду јавља да су султанови сав- јетници изразим жељу да силе формулишу своје приједлоге Царигра­ ду и прије но што би Енглеска приступила заједничкој акцији, како би се добило времена за дискусију. Питају, осим тога, да ли Европа може гарантовати, ако Порта попусти, да ће устаници положити ору- жје, а ако не буду то учинили: да ли би Аустрија пристала да затво­ ри далматинску границу и да ли би допустила Турској да војнички окупира Црну Гору. У погледу прве жеље Андраши je наредио Зи- чију да изјави да силе нијесу спремне на неке академске дискусије које би се отезале у недоглед, излажући Европу још тежој ситуацији. Треба брзо дата одговор: да или не. Што се тиче гарантаја против продуженог отпора устаника, Турцима треба да je јасно да стварне гарантије не може бита без окупације од стране неке стране силе, што Порта вјероватно није расположена да прихвати, као ни Аустри- ја да предложи. Аустро-угарска влада неће одбити да појача надзор на својим границама, како би устаницима пресјекла изворе снаОдије- вања, али je одлучно противна било каквој окупацији Црне Горе. Постављајући питање Црне Горе, Турци, којима je познато тради- ционално интересовање Русије за ту кнежевину, претпостављају да je Аустрија мање за њу заинтересована, те покушавају, истичући час Далмацију а час Црну Гору као жаришта устаничког снабдијевања, да посију раздор међу Русијом и Аустријом.
Vienne 14/26. Janvier 1876, 9. 37