Page 349 - index
P. 349
Горе, стална блокада књажевине и упућивање појачања турским по- садама у Албанији) приморавају да предузме извјесне припреме, јер све то диктирају пријетње против његове земље. Те припреме би се састојале у постављању кордона за посматрање дуж границе, гдје ће турске трупе оперисати и, уопште, у оспособљавању Црногораца да одговоре на све евентуалности. Новиков je изјавио, као лично миш- љење, да по правди нико не може замјерити Црној Гори што преду- зима превентивне мјере, с обзиром на могућност да се код Турака по- ново јаве ратоборне намјере против ње. Ипак сматра да у часу ка- да силе обустављају своје демарше у Цариграду у очекивању спон- таних реформи од стране Турске, Црној Гори je у интересу да не пружа ником повод да je оптужи за агресивне намjере према Пор ти. Ту je поменуо и излазак два црногорска батаљона, за вријеме акције Муктар-паше код кланца Дуге, изван црногорске територије, што би се могло схватити као повреда неутралности. Најмањи повод je довољан да у таквој ситуацији дође до оружаног сукоба. Божи- дар Петровић je одговорио да je књазу Николи јасно да je неопход- дан опрез, али да он неће бита у стању да обузда свој народ ако Турци нападну привилеговане срезове Бањане, Пиву, Шаранце и друге, чије житеље Црногорци сматрају својим сународницима. Нови ков му je скренуо пажњу да такав сукоб треба избјећи, у интересу самих Црногораца, јер те области фигурирају на картама као дјело- ви Турске. Новиков je савјетовао Петровићу да све што буде сазнао у разговору с Андрашијем достави књазу, савјетујући му да прихва ти понуде коje буду учињене у вези с посредничком улогом која му
опет може бита понуђена.
Sire,
Vienne, le 2/14. 6. 1876, 117.
Le Président du Sénat monténégrin Bojidar Pétrovich qui prolonge son séjour à Vienne pour y suivre la marche des événements, m’a com muniqué un télégramme du Prince Nicolas destiné à être soumis au Chancelier de l’Empire ainsi qu’au Ministre des Affaires Etrangères d’Autriche.
Son Altesse y fait observer que la marche de Moukhtar Pacha sur Niksich, considérée à Cettigné beaucoup moins comme expédition de ravitaillement que comme un désir de faire de cette place une base d’opération contre le Monténégro, le blocus persistant de la Principauté et l’envoi continué de renforts aux garnisons turques du côté de l’Albanie, impliqueraient une menace contre Ses Etats et l’obligeraient à faire à Son tour des préparatifs.
Sur ma demande ce qu’il entendait sous ce dernier mot, Mr Pétro vich répondit qu’il s'agissait de mettre les Monténégrins en état de parer à toute éventualité et d’établir un cordon d’observation le long de la frontière où les troupes ottomanes viendraient à opérer.
Sans oser préjuger les volontés de Votre Majesté Impériale, j’ai dit à mon interlocuteur, comme avis personnel, que si le Prince Nicolas croyait avoir à se plaindre d’une concentration des troupes ottomanes sur les deux côtés les plus vulnérables de la Montagne Noire, on ne saurait, en stricte justice, le blâmer de prendre des mesures préventives
347
