Page 269 - index
P. 269
Le Comte Karolyi m’avait précédé chez le Secrétaire d’Etat. Il lui avait donné lecture des télégrammes du Comte Andrâssy du 23 Avril, qui fesaient (sic!) également partie de la dernière expédition de Votre Altesse.
Mr de Bülow observa que l’attitude du Cabinet de Vienne avait été aussi correcte que satisfaisante, notamment en ce qui concerne le Monténégro au moment des menaces de la Turquie. J’ai abondé dans le sens du Secrétaire d’Etat.
Votre Altesse aura vu que les journaux annoncent la prochaine arrivée du Comte Andrâssy à Berlin pour l’époque du séjour dans cette ville de notre Auguste Maître. Ces publications émaneraient, selon Mr de Bülow, du Cabinet de Vienne.
Le Comte Stolberg parle dans ses derniers rapports des nombreuses occupations du Comte Andrâssy qui avaient empêché l’Ambassadeur de le voir ces derniers jours. Ces occupations se rattachaient aux négocia tions entre Vienne et Pesth, aux difficultés qu’elles soulevaient et au rôle, en quelque sorte de médiateur que la position du Comte Andrâssy lui réservait dans ces discussions.
Mr de Bülow m’énonça à cette occasion l’opinion, que l’on avait donné à Vienne beaucoup trop de publicité aux négociations qui se pour suivaient entre les deux parties de la Monarchie. Elles auraient eu tout intérêt à les négocier dans des conditions moins ostensibles.
Mon entretien avec Mr de Bülow s’est borné à ces détails et sans d’ailleurs rien offrir de particulièrement saillant.
АВПР, K-18.
d’Oubril
156.
ПОВЈЕРЉИВИ ИЗВЈЕШТАЈ ИГЊАТЈЕВА ГОРЧАКОВУ
Британски амбасадор сер Хенри Елиот жалио се, у разговору с Игњатјевим, да je због оптужбе која je потекла из Петрограда до- био укор своје владе што се није исто онако заложио као остали представници да одврати Турке од намјере да изврше напад на Црну Гору, и сматра да je Игњатјев рђаво протумачио његове интенције. Овај му je скренуо пажњу да je од њега лично чуо да je он (сер X. Елиот) био посљедњи који je видно великог везира прије његовог уласка у ратни савјет и да je он признао Порти право да нападне Црну Гору, а да томе нико не може ништа да приговори, с обзиром на то да ова књажевина није поменута у Париском уговору. Британ ски амбасадор je признао да je то тачно, али да он сматра да je ње- гова теза исправна, те да Турска може да нападне Црну Гору, као би ло коју другу земљу, па и саму Русију. Игњатјев му je објаснио да je положај Турске, којој остале силе гарантују територијални интегри- тет, друкчији но положај осталих држава, које такву гарантију не уживају, те према томе могу да поведу рат уз ризик да им територија буде окрњена, што за Турску није тачно.
Péra, le 22. Avril/4. Mai 1876, 165.
267