Page 263 - index

влада je веома узнемирена,, иако јој није познат узрок предузимања тих мјера. Деказ je, у разговору са Садик-пашом, изнио мишљење да je утицај књаза Николе на Херцеговину огроман и да би због тога Порта требало да с њим одржава добре односе и да му да неку тери- торијалну накнаду како би обезбиједила његово посредовање изме- ђу ње и устаника.
Paris, le 19, Avril/1. Mai 1876.
Mon Prince,
Le Duc Decazes vient de rentrer à Paris après six jours d’absence. Il reçoit de tous côtés des renseignements alarmants ou qui lui semblent tels. Le Cabinet Anglais lui a fait part de ses appréhensions au sujet des velléités belliqueuses du P06 de Monténégro, auxquelles le ministre fran­ çais n’ajoute que peu de foi. Mais en revanche, le Duc Decazes croit que l’Autriche se prépare à une guerre et que la Prusse mobilise en secret deux corps d’armée en Silésie et dans la Saxe prussienne. Cela indquiète beaucoup le Gouvernement français, sans qu’il parvienne à se rendre compte de la cause de ces armements présumés. (На маргини: »Je vou­ drais savoir d'où ils puisent des renseignements semblables).
Le Duc Decazes a aussi eu un long entretien avec l'Ambassadeur de Turquie au sujet du Monténégro. Il a exposé à Sadyk-Pacha toute l'importance que la Porte devrait attacher à entretenir de bonnes re­ lations avec le P“ Nicolas, dont l’influence en Herzégovine était immense.
Selon le Duc Decazes, le Sultan aurait dû promettre une indemnité territoriale au P“ de Monténégro afin de se concilier ses bons offices auprès des insurgés. Sadyk-Pacha répondit qu’il avait écrit dans ce sens à Constantinople, mais qu’il n’avait point reçu de réponse.
АВПР, K-90.
Orloff
152.
ПОВЈЕРЉИВИ ИЗВЈЕШТАЈ ИГЊАТЈЕВА ГОРЧАКОВУ
Амбасадори су забринути због обрта који узимају догађаји у Херцеговини и питају се не би ли озбиљније посљедице могле да се предупреде сазивањем једне конференције. Игњатјев сматра да питања о којима би требало одлучивати нијесу дозрела за такво рје- шавање Без извршне силе Турци без сумње не би пристали на нека радикална рјешења која би једино била у стању да окончају сада- шње компликације. По мишљењу Игњатјева, ипак би требало раз- мишљати о томе, али уз ограничавање на оне проблеме који су ce већ поставили, да се не би прејудицирала будућност. То би, дакако, било само одлагање коначног рјешења, чији би терет имали да сносе хри- шћани у Турској Царевини. Но у случају да Порта има намјеру да нападне Црну Гору или вазалне књажевине (тј. Србију и Румунију), а ово посљедње joj je изричито забрањено Париским уговором, у за- мјену за одрицање од тога права призната joj je територијална не- поврједивост, силе треба да повуку своју гарантију територијалног интегритета Турске.
Péra, le 19. Avril/1. Mai 1876, 155.
261