Page 245 - index

Константинополе мое мнение о сем назначении. Я сказал, между прочим, что оно будет причиною восстания и войны на сербо-черно­ горской границе. Мое предсказание уже год как исполнилось.
Таковое же донесение адресовано мною г. генерал-адъютанту Н. П. Игнатьеву.
АВПР. ПК-2408
141.
ПОВЈЕРЉИВИ ИЗВЈЕШТАЈ НОВИКОВА ГОРЧАКОВУ
Извјештава о разговорима с Андрашијем поводом противпријед- лога које су дали устаници. Док je руски кабинет сматрао да те зах- тјеве не треба потпуно одбити, већ путем одбира издвојити оне за
које би силе могле до се заложе, Андраши je био против тога, сма- трајући да се с обзиром на ријеч коју je дао, пред лицем Европе, тур- ској влади, не могу од ове накнадно тражити нови уступци који превазилазе оквире оног што je тражено депешом од 30. децембра. Андраши сматра да притисак треба да се врши на обје стране у спо­ ру. Турци су у начелу прихватили захтјеве сила, сада je потребно да се и устаници покоре. Умјесто тога они диктирају приједлоге као да су не само побједници, већ апсолутни господари земље. Њихово непре- стано одбијање умањује симпатије дипломатије за њих. Између тог гле- дишта које ce инспирише једним апстрактним принципом и гледиш- та руског кабинета, a која силама дозвољава да подносе Порти додатне клаузуле, ваљало je наћи практичан излаз. Послије неуспјешног по­ хода који je Ахмед Муктар-паша предузео да би ослободио Никшић од опсаде, устаници ce показују вољним да прихвате ново примирје о коме би преговарао с Турцима књаз Никола. Ондраши сматра да би Аустрија и Русија могле да искористе тај други прекид барбе да у Цариграду подрже оне од устаничких захтјева који им се чине оствар- љивим, али да je потребно да вођи устанка претходно изјаве да при- стају по ту цијену да обуставе борбу и да ступе у контакт с отоман- ским властима Андраши и Новиков су се саглаили за четири тачке за коje аустро-угарски министар сматра да представљају све што се може одобрити устаницима. Те се тачке односе на додјељивање гра- ђевинског материјала и обезбјеђивање хране повратницима, на мје- шовиту комисију која треба да буде састављена у правој бројчаној сразмјери од представника обје религије, док би јој предсједник био хришћанин, а за коју Андраши мисли да би могла да представља не- ку врсту сабора, који би перманентно функционисао, обављајући ду- жности органа аутономне администрације земље, затим на савјето- вање Порти да своје трупе концентрише, бар док се не постигне сми­ рение, у неколико мјеста по свом избору, како би се избјегли сукоби,
на право хришћана у Херцеговини да задрже своје оружје као и му- слимани и на надзор који би вршили конзули или представници ве­ ликих сила над спровођењем реформи и репатријацијом избјегли ста- новништва.
Vienne, le 16/28. Avril 1876, 77. 16’ 243