Page 874 - index

die Echtheit des Dokuments sprâche, so würde die »Versicherung von russischer Seite« wenig geeignet sein, die Gemüther zu beruhigen. In Art. 7 ist jedoch ein Passus, der den Stempel der Falschung trâgt. Rich- tige Schâtzung der militârischen Krâfte anderer. Staaten hat Fürst Bis­ marck bisher ausgezeichnet, es ist daher durchaus unglaublich, dass er die Zukunft der jungen deutschen Marine Russland zu Liebe aufs Spiel setzen sollte. Bei der jüngsten europâischen Flottendemonstration in der Besika-Bai trat die Ueberlegenheit Englands zur See so évident hervor, dass allein seiner Flotte gegenüber Russland und Deutschland in einem Seekriege verloren waren. Darum erscheint es unmôglich, dass Bismarck den Stipulationen in Art. 7 zugestimmt haben kann. Im Uebrigen aber enthâlt der Vertrag nichts, was aus sachlichen Gründen seine Existenz zu bezweifeln nôthigte. Notorisch ist, dass Gortschakoff’s Politik kein an- deres Ziel hat, als den Bosporus für die russische Kriegs- und Handels- marine zu erschliessen und ist es schon mehrfach ausgesprochen, dass die gegenwârtige Lage seinen Plânen günstig ist. Für eine Intervention in der Türkei hat Russland noch nie so sehr den Schein des Rechts auf seiner Seite gehabt und eben deswegen regte sich so zeitig die Besorgnis vor seinen Absichten bei denjenigen, welche an dem Ausgange der Orient- wirren am meisten betheiligt sind. Osterreich, zu schwach, um mit Blut
und Eisen zu drohen, bemühte sich, den nordischen Koloss mit den Ketten der Freundschaft zu Jesseln und der russischen Regierung die Nothwendigkeit des Drei-Kaiser-Bundes für ihre Erfolge zu imputieren. Bismarck sollte helfen, die Illusion aufrecht zu halten«.
336. Извјештај пуковника Боголюбова преузет je из Војно-науч- ног архива (VII, 123). У Министерству војном Богољубовљев извјештај примљен 7/19. X 1876. и заведен под бр. 772.
337. Нелидовљев извјештај показан Александру II у Ливадији 15/27. IX 1876, а у Министерству примљен 21. IX/3. X 1876, гдје je заведен под бр. 1508.
338. Овај повјерљиви извјештај Убрија примљен je у Министер­ ству 14/26. IX 1876. и заведен под бр. 1483.
Суштина енглеских приједлога, о којима je ријеч у овом извје- штају, састојала се у препоруци: status quo за Србију, мјесна или ад­ министративна аутономија за Босну и Херцеговину, иста или слична аутономија за Бугарску и, на крају, територијално повећање Црне Горе. Ове приједлоге уручио je енглески амбасадор отоманској влади 9/21. IX 1876. Руска влада оцијенила да приједлоге треба подржати, поготово што предвиђају и аутономију за Бугарску (Особое прибавле­ ние, 26).
339. Пошто je претходно у Ливадији стављен на увид императору, Нелидовљев извјештај упућен Министерству, гдје je примљен 25. IX/ 7. X 1876. и заведен под бр. 1514.
340. Извјештај примљен 25. IX/7. X 1876, заведен под бр. 1515, а прије тога у Ливадији показан императору. Уз извјештај се налази и један анекс.
341. Овај извјештај je стављен на увид Александру II у Ливадији 26. IX/8. X 1876, а у Архиви Министерства заведен под бр. 1538 (28. IX/ 10. X 1876).
872