Page 872 - index

320. Капнистов извјештај примљен 18/30. IX 1876, заведен под бр. 1504, а у Ливадији 10/22. IX 1876. био показан Александру II.
О дипломатским напорима за успостављање примирја међу ра- тујућим странама на Балкану видјети код Татишчева (324). Исто тако, интересантна су и казивања Јована Ристића (Дипломатска историја Србије за време српских ратова за ослобоћење и независност 1875— 1878, књ. I, 1896, 200—212 и даље).
О ангажовању француске дипломатије на успостављању мира на Балкану видјети и код Д. Вујовића (Трећа француска република и Црна Гора 1871—1914. Заоштравање источне кризе, Црна Гора у ме- ћунаробним обносима, Титоград 1984, 111—112).
321. Извјештај стављен на увид императору у Ливадији 10/22. IX 1876, а затим прослијеђен Министарству, гдје je стигао 18/30. IX 1876. и заведен под бр. 1499.
322. Новиковљев извјештај показан императору 10/22. IX 1876. у Ливадији, стигао у Министарство 18/30. IX 1876. и заведен под бр. 1493.
323. И овај Новиковљев повјерљиви извјештај стављен на увид императору 10/22. IX 1876. у Ливадији, затим упућен у Министарство, гдје je приспио 18/30. IX 1876. и тамо заведен под бр. 1494.
324. Заједно са једним анексом, Убријев извјештај примљен у Министарству 5/17. IX 1876. и заведен под бр. 1442.
Кад je ријеч о акцији сила на закључењу примирја на Балкану, важно je подсјетити на разговоре које je руски император Александар II имао крајем августа са изаслаником њемачког владара бароном Мантојфелом. Наиме, приликом путовања за Ливадију, кроз Варшаву, сусрио се руски владар 22. VIII/3. IX 1876. са њемачким изаслаником који му je тада уручио писмо императора Виљема II. Како се тада у пратњи Александра II налазио и кн>аз Горчаков, искоришћена je при­ лика да се са њемачким изаслаником поразговара о развоју догађаја на Истоку. Обје стране су тада изразиле сагласност да би требало уложити посебне напоре на брзом закључењу примирја, које би за основицу имало нешто „побољшан" status quo на Истоку. Тада je Горчаков своме суговорнику додао још и то да би у случају неуспе­ ха конференције, Русија жељела да сачува слободу акције, па макар била принуђена да и сама дјелује против Турске. Видјети о томе уводну студију Посебног додатка (24).
325. Капнистов извјештај са једним анексом примљен у Мини­ старству 18/30. IX 1876.
326. Заједно са три прилога, овај je извјештај стављен на увид императору у Ливадији 8/20. IX 1876, а 14/26. IX 1876. примљен у Ми­ нистарству, гдје je заведен под бр. 1477.
327. Копија овог документа налази се уз Нелидовљев извјештај бр. 407, а у Архиви je заведена под бр. 1477.
328. Копија ове забиљешке првог драгомана руске амбасаде у Цариграду налази се као прилог уз извјештај Нелидова бр. 407, а у Архиви je заведена под бр. 1478.
870