Page 524 - index

комадање Србије ни повреда њене независне ситуације, што би Порта евентуално могла да захтијева, под утицајем увјерења које јој на- мећу њени војнички успјеси. Враћање турске посаде у београдску тврђаву или нека друга утврђена мјеста у Србији такође je непри- хватљиво, јер би то било узрок сталних сукоба, умјесто да пружи Турској гарантију против понављања напада на н>у. Захтјев да се ограничи српска војска такође je беопредметан, јер je она, ина­ че, веома малобројна и у вријеме мира, а у вријеме рата Србија мора да прибјегава општој мобилизацији. Остаје једино накнада рат- не штете која такође не може бити претјерана с обзиром на економ- ску ситуацију Кнежевине, већ у крајњем случају може да се сведе на извјесно повећање данка који Србија и онако плаћа Порти. Што се типе Црне Горе, Деказ остаје при свом, још раније израженом мишљењу, да овој свакако треба дати извјесно територијално увећа- ње као и излаз на море. V погледу Босне и Херцеговине силе треба да инсистирају на спровођењу обећаних реформи које српско-турски рат није могао да обеснажи, јер није вођен против Европе. Незави- сност побуњених покрајина зависиће од успјеха које постигне сло- венско оружје, a ако овај изостане, оне ће бити доведене у положај Крита.
Paris, le 24. Aoû/5. Septembre 1876, 72.
Mon Prince,
M. le Duc Decazes étant revenu à Paris le 14/26 Août pour y passer quelques jours avant de se rendre à Vichy, j’en profitai pour lui com­ muniquer le télégramme que j’avais eu l’honneur de recevoir la veille et qui m’informait que la démarche prescrite à notre Représentant à Bel­ grade pour appuyer les conseils de l’Angleterre, de la France et de l’Italie quant à l’opportunité de recourir à la médiation de l’Europe.
Le lendemain, je ne manquai pas de donner pareillement com­ munication de l’instruction autorisant N. Nélidow à s’associer aux démarches qui seraient faites auprès de la Porte en faveur d’un armistice et je reçus en échange du Ministre des Affaires Etrangères l’information que les Représentants de la France et de l’Angleterre à Constantinople venaient d’être munis d’instructions leur prescrivant d’insister sur une suspension des hostilités.
Je profitai de cette occasion pour me renseigner sur la manière dont M. le Duc Decazes envisageait la situation et je me fais un devoir de soumettre un résumé à Votre Altesse de ce qu'il a bien voulu me dire.
Pour ce qui concerne la Serbie, M. le Ministre des Affaires Etran­ gères n’hésita pas à déclarer qu’il envisageait le »status quo ante bellum« comme le point de départ naturel des négociations imminentes.
L’accord entre les six Grandes Puissances qui s'établirait cette fois, comme il l’espérait, prêterait à leur action commune une autorité suf­ fisante pour réduire à de justes proportions les exigences exagérées que la Porte, enhardie par ses succès militaires ne manquerait pas, selon ses prévisions, de formuler.
M. le Duc Decazes voulut bien entrer à ce sujet dans quelques dé­ veloppements.
522