Page 883 - index

Y овом писму књаза Горчакова саопштен je резиме разговора који je у Ливадији водно император Александар II са британским послаником при петроградском двору — лордом Лофтусом (Особое Прибавление, 29—30). Као што je познато, догађаји су се поелиje овога развијали нежељеним смјером за руску владу. Док се Игњат-
јеву журило, британском представнику у Цариграду je највише било стало до тога да се разговори отежу, па je, ношен таквом мишљу, стално подстрекавао Порту да не попусти на притисак сила. Док су текли дипломатски разговори у Цариграду, одржао je предсјед- ник британске владе почетком новембра (28. Х/9. XI 1876) говор, прожет жестоким нападима на Русију и њезину источну политику. Двадесет четири часа послије овог чувеног Биконсфилдовог говора (29. Х/10. XI 1876), Александар II на путу из Ливадије за Петроград задржао се у Москви и на сједници градског вијећа и московског племства одржао говор, што je у неку руку представљало одговор руске владе на британске оптужбе. Руски владар je тада изјавио да ће Русија дјеловати „самостално" уколико преговори у Цариграду не уроде брзим резултатом и Порта не попусти пред притиском сила. Послије императоровог говора у Москви, Русија je прешла са ријечи на дјела, па je стога Горчаков и обавијестио владе у Европи о дјели- мичној мобиизацији руске војске. Говор руског владара имао je вели- ког одјека у дипломатским и политичким круговима у Европи, па су крајем новембра упућени изванредни опуномоћеници Аустро-Угарске, Француске и Велике Британије на разговоре у Цариград, док су Ру- сију, Њемачку и Италију представљали акредитовани амбасадори (31—33).
429. Са фотокопије се не види кад je Шуваловљев извјештај прим- љен у Министарству.
430. Шпејеров извјештај примљен 13/25. XI 1876. и заведен под бр. 1873.
Припремајући се 3gi рат, Русија je чинила покушаје за органи- зацију оружаног устанка у Албанији. Она je преко грчких агената предузимала кораке о припремама устанка у Јужној Албанији. Y пре- говорима око тога, руски представници нијесу могли претходно оси- гурати новчану помоћ, на чему су албански представници инсисти- рали. Генерал Игњатјев, који je руководио овим преговорима, слао je поруке албанским представницима да могу рачунати на 10.000 пу- шака са муницијом у тренутку кад руско-турски сукоб започне (Осо­ бое прибавление, реферат генерала Игњатјева, 98).
431. Извјештај примљен 6/18. XI 1876, заведен под бр. 1801, а прет­ ходно стављен на увид императору.
432. Пошто je раније показан императору, извјештај Новикова упућен у Министарство, гдје je примљен 6/18. XI 1876. и заведен под бр. 1802.
433. Горчаковљева депеша Шувалову објављена je према тексту из Посебног додатка (66—70). Редакција Посебног додатка истакла je да je текст ове депеше објављен и у листу: Правительственный Вест­ ник, С. Петербург, 9. IX 1876, 250, као и у часопису „Annuaire diploma­ tique de l’Empire de Russie", 1877, стр. 222.
Приликом фотокопирања оштећена je стр. 69 овог документа, a приређивачу није пошло за руком да je накнадно добије.
56 Русија и босанско-херцеговачки устанак П 881