Page 869 - index

О овој „индискрецији" било je говора y уводној расправи уз прву књигу овог Зборника. Уосталом, о разговорима у Рајхштату пи­ сало ce y ондашњој штампи. О овом сусрету се писало и у неким ру-
ским водећим листовима, иако je суштина ових значајних договарања остала у тајности (Голос, С. Петербург 30. VI/12. VII 1876, 179).
287. Извјештај примљен 7/19. VIII 1876. и заведен под бр. 1286.
До интервенције британске владе у Цариграду дошло je, по свој прилици, на молбу кнеза Милана. Као што je познато, он je, И. VIII 1876, сазвао представнике сила у Београду и замолио их да посредују код својих влада ради прекраћивања „бесмисленог крвопролића".
Видјети о томе код Татишчева (323) и у Посебном додатку (22).
О овоме je било ријечи на сједници британског парламента по- четком мјесеца августа, кад се отворила дебата о положају Турске. Тада je парламент обавијештен да je британски министар иностраних
послова понудио Београду и Цариграду своје добре услуге (Полити­ ческий и общественный „сезон" 1876 года, Вестник Европы, т. IX, С. Петербург 1876, 375). Овим поводом у Вјеснику Европе објављена je и драгоцјена расправа о посредовању (Сербская война и посредни­ чество, IX, 360—383).
288. Овај Шпејеров извјештај заведен je у Министарству под бр. 1399. и стављен — »Ad acta«!
289. На маргину ове депеше Александар II ставио: „Быть по сему" !
290. Извјештај примљен 7/19. VIII 1876. и заведен под бр. 1281.
291. Новиковљев извјештај заведен у Архиви Министарства под бр. 1344.
Оштећена мјеста на фотокопији посљедње странице означена тачкицама.
292. Извјештај Карпова заведен je у Архиви Министарства под бр. 1344.
293. Копија ове Карцовљеве депеше заведена je у Архиви под бр. 1351.
294. Копија овог Јониновог извјештаја заведена je у Архиви под бр. 1390 (26. VIII/7. IX 1876).
295. Убријев извјештај примљен 26. VIII/7. IX 1876. и заведен под бр. 1390.
296. Јонинов извјештај добијен 26. VIII/7. IX 1876. и заведен под бр. 1390.
297. Капнистов извјештај добијен у Министарству 15/27. VIII 1876.
На првој страници овог извјештаја стављена je напомена Гор- чаковљевом руком: »Tout cela nous proouve que nous ne pourront nulle­ ment compter sur un concours absolu de la France, si les conférences ont lieu«.
О настојањима француске владе да се прикључи акцијама сила за васпостављање мира на Истоку видјети студију Манфреда (А. 3. Манфред, Внешная политика Франции 1871—1891. годов, Москва 1962).
55*
867